In memoriam: Последњи поздрав генералу Небојши Павковићу

Фото: Танјуг

У Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу, данас ће бити сахрањен генерал Небојша Павковић, некадашњи командант Треће армије Војске Југославије и начелник Генералштаба. Опело почиње у 13 часова, а сахрана у 13.30, саопштила је породица.

Павковић је преминуо у Београду, у 79. години, након тешке болести. Вест о његовој смрти стигла је само три недеље након што се, по одлуци Хашког механизма, због нарушеног здравља, вратио у Србију из финског затвора где је служио казну од 22 године затвора.

Данашњи дан није само опроштај од једног човека, већ од једног симбола једног доба — човека који је свој живот ставио у службу земље и војске, и који је у историју ушао као једно од најпрепознатљивијих војничких лица током НАТО агресије 1999. године.

Рођен 10. априла 1946. године у Сењском Руднику, Павковић је војни пут започео након завршене учитељске школе у Алексинцу и касније војних академија у Београду. У војсци је прошао скоро све — од оператива, преко командовања корпусима, до врха хијерархије. Најупечатљивији траг оставио је као командант Треће армије, распоређене на Косову и Метохији у најтежим тренуцима модерне српске историје.

Током 78 дана НАТО бомбардовања, управо је под његовом командом вођена одбрана јужне српске покрајине. Био је један од ретких који су у тим данима говорили без страха:
„Одбрана Косова је стратешки циљ и наш главни национални интерес. Ако изгубимо Косово, изгубићемо Србију, Југославију и слободу.“

У јуну 1999. године, председник Слободан Милошевић уручио му је Орден слободе, највише државно одликовање. Али мир није донео крај његовој борби — већ нове оптужбе. Хашки трибунал подигао је 2003. године оптужницу против Павковића за злочине на КиМ. Добровољно се предао 2005. и 2009. године осуђен је на 22 године затвора, што је 2014. и потврђено правоснажном пресудом.

Ипак, ни затворске године нису му утишале глас. Издвајао се по томе што је и у временима осуде остао доследан себи — верујући да је бранио своју земљу, а не политике. Његове изјаве о Кошарама, биткама, командовању, али и болним одлукама, попут наређења да се сама караула сруши — сведоче о војнику који је носио и терет тактике и тежину симбола.

„Караулу смо ми срушили, не терористи. Наредио сам да се гађа, јер није више имала стратешку вредност, али јесте симболичку — и нисам хтео да је непријатељ користи као трофеј“, говорио је.

За своје саборце остаће упамћен као човек од реда, части и одлуке. За противнике — као симбол једне политике која је окончана, али чије последице и данас живимо. За све — као део историје која се не може заобићи.

Данас, када буде спуштен у земљу коју је бранио, генералу Павковићу последњу почаст одаће они који га памте не само по чиновима, већ и по ономе што је носио у срцу. Његов живот остаје сведочанство једног бурног времена — живота у униформи, живота у уверењу, живота у сенци победа и терета одговорности.

Нека му је вечна слава и хвала.