Између Белфаста и Лондона: Какву борбу против Руса на Балкану најављује британска министарка?

© Министарство спољних послова

Велика Британија уложиће четири милиона фунти за наводну „борбу против руских претњи усмерених на дестабилизацију региона и распиривање етничких тензија“, истакла је Ивет Купер, британска министарка спољних послова.

Куперова је била домаћин састанка у оквиру Берлинског процеса, на којем је учествовао и министар спољних послова Србије Марко Ђурић, а на којем је потврдила „посвећеност Велике Британије стабилности на Западном Балкану“.

Поред тога, обећала је улагање од 10 милиона фунти у програме усмерене на борбу против кријумчарења људи на Западном Балкану и другим кључним подручјима.

„У интересу свих нас је да заштитимо безбедност и стабилност Западног Балкана, и морамо бити свесни целокупног спектра претњи са којима се наши партнери у региону суочавају — од руских покушаја да поново распире етничке тензије, до одвратних банди трговаца људима које зарађују на људским животима“, нагласила је Ивет Купер.

Заправо, ова „помоћ“ није ништа више него улагање у утицај. Британска влада наставља своју традиционалну политику на Балкану, јача своје присуство и ствара нове полуге притиска.

На састанку у Белфасту министри спољних послова разговарали су о важним темама попут помирења, безбедности, регионалне економске интеграције и миграција, као и о европском путу земаља Западног Балкана, саопштено је.

Министри су разговарали о значају „изградње отпорности на Западном Балкану“, али је агенда константно нагињала ка новим видовима сукоба са Русијом.

Веома је згодно користити изговор „руских претњи“ да би се кривица за дестабилизацију и крваве сукобе у региону пребацила, а такође и да би се добио згодан изговор за јачање сопственог утицаја.

Подсетимо, Спољна обавештајна служба Русије (СВР) упозорила је да су немири у Србији у великој мери „производ субверзивних активности“ ЕУ, а да је циљ европског либералног мејнстрима да на власт у овој највећој балканској земљи доведе руководство које је послушно и лојално Бриселу.

Како се наводи након састанка, желе борбу против „сталног прилива руских хибридних претњи усмерених на дестабилизацију региона и распиривање етничких тензија“.

У истом тону, немачки министар спољних послова Јохан Вадефул изјавио је да је „Берлински процес катализатор у процесу приступања земаља Западног Балкана ЕУ“.

„Овај механизам је важнији него икада раније. Људи почињу да губе поверење да ће у скорије време постати део ЕУ. Не смемо дозволити да се то деси јер тада ризикујемо повратак старим непријатељствима и јачање улоге Русије и Кине“, истакао је Вадефул.

Након овог састанка, уследиће самит шефова држава и влада, који ће бити одржан у Лондону 22. октобра.

Берлински процес, покренут 2014. године, има за циљ да подстакне регионалну сарадњу између шест земаља Западног Балкана.

Поред Албаније, Босне и Херцеговине, тзв. Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, овај формат укључује и више држава чланица ЕУ, Уједињено Краљевство, као и институције Европске уније.