Изненадна шанса за Србе: Удар Америке на левичаре у Приштини – сви сад чекају потез и за Српску

© AP Photo / Alex Brandon

Тачно је да у бури геополитичких дешавања Србија тренутно није у фокусу Сједињених Држава, али баш зато нови потез Вашингтона у Приштини охрабрује да наставимо да радимо на заштити српских интереса.

Овако историчар Александар Раковић за Спутњик коментарише одлуку Сједињених Америчких Држава да обуставе планирани стратешки дијалог са такозваним Косовом:

„Имамо позитивна искуства из предходне Трампове администрације, посебно у Црној Гори , подржали су Србе против ДПС-а. Били су наклонњени праведним решавањима националних питања на простору бивше Југославије. Има шансе и за Косово и Метохију“, каже нам Раковић.

Он подсећа и да је Аљбин Курти као леви анархиста на непријатељском полу у односу на званични Вашингтон, али то не значи да сада неће преко својих лобиста покушати да се додвори Трампу “.

Сједињене Америчке Државе су на неодређено време суспендовале планирани стратешки дијалог са Приштином услед забринутости због поступака привремене владе. Амбасада у Приштини је саопштила да недавне акције и изјаве в.д. премијера Аљбина Куртија представљају изазове за напредак постигнут током многих година. Да је његово понашање повећало тензије и нестабилност, ограничавајући способност САД да продуктивно раде на заједничким приоритетима.

Амбасада је истакла да Америка остаје посвецћена унапређењу заједничких интереса које деле Сједињене Америчке Државе и народ Косова.

Сада пратимо однос према Републици Српској

„Ради се о људима у САД који из потпуно другог угла сагледавају ова питања у односу на све редом клинтонистичке администрације.Трампове администрације и клинтонистичке администрације из потпуно другог угла сагледавају сва питања, отворена или затворена, на простору некадашње Југославије. Иако је ово још у повоју, то је само једно саопштење, видећемо на који ће се начин одвијати реализација изреченог“, каже Раковић.

Он додаје да однос САД према Косову и Метохији не треба сагледавати појединачно, почели су дани када треба пратити како ће се односити и према нашем националном питању у другим деловима региона.

„Видећемо да ли ће бити и порука сличног типа на примеру Републике Српске , где је репресијом које се води над њом из политичког Сарајева, угрожена стабилност уствари читавог простора. Нисам песимиста, учествовао сам у догађајима у Црној Гори у време претходне Трампове администрације. Заиста су били наклоњени праведним решавањима националних питања на овом простору, колико год је то могуће“.

Финални обрачун са Куртијевим истомишљеницима

Раковић подсећа да је саопштење којим се зауздава махнита репресија коју Куртијева власт врши над Србима на Косову и Метохији, посебно у данима пред изборе, стигло, не само у тренутку нове поделе света, већ и у тренутку важног догађаја који је потресао Америку, убиства Чарлија Кирка . Трамп је најавио обрачун са његовим политичким противницима.

„Он може да се одрази и на ове просторе , не можемо бити сасвим сигурни, али Курти јесте леви анархиста. Таквих има још по Европи, има и других екстримних левичара и екстримних десничара, који могу бити трн у оку новој америчкој администрацији. Свакако, Курти ће покушати да се додвори Трампу преко својих лобиста, којих има јако пуно у САД“, каже наш саговорник.

Он додаје да се албански сепаратисти сигурно неће предати у овој ситуацији, него ће, напротив, покушати да нешто ураде, да би прилике ишле њима у корист.

Ипак, оцењује да ће тај труд бити узалудан :

„С обзиром на ово што се догодило у Америци пре неколико дана, и с обзиром на оно што се догодило и Трампу пре годину дана, на атентате, изгледа да је то председнику САД црвена марама која га је до краја, у потпуности испровоцирала да крене са разрешавањем тих радикалних, лево либералних структура . Оне су му велики терет, на томе је инсистирао, називао их дубоком државом и вашингтонским чвором“, подсећа.

Косовско питање вратити у оквире УН

Готово истовремено са одлуком Сједињених Америчких Држава да обуставе планирани стратешки дијалог са такозваним Косовом огласила се и Русија . Портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова истакла је да приштински режим константно крши Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и спроводи антисрпску репресију на Косову и Метохији, а Европска унија даје Куртију прећутну сагласност за репресију против Срба.

Она је истакла да проблем Косова мора бити враћен у међународноправни оквир уз водећу улогу Савета безбедности УН . У супротном, како је рекла, одрживо и праведно решење није могуће, а ризици да ситуација склизне у нови сукоб се вишеструко повећавају.

Упитан које су шансе да се проблем Косова врати у УН, односно да косовски чвор коначно почне да се расплиће, Раковић каже да по том питању није оптимиста . Подсећа да у том случају о српским националним питањима и безбедности нашег народа неће моћу да одлучују само Америка, Русија и Кина. Ту су и Велика Британија и Француска чији нам је став познат, имају право вета, а шта мисле, видимо и на примеру Украјине.

„Чак и у овом контексту Трампових и Путинових односа, те земље и даље коче постизање мира. Ако правимо аналогију, а морамо да је направимо, између Украјине и Косова и Метохије, и односа Америка, Русија, Западна Европа, видимо да је Западна Европа велика препрека афирмативном решавању ситуације и у Украјини и на простору бивше Југославије. Видимо да се структуре британске и вашингтонске мочваре нису предале. Настављају упркос страдањима да подривају постизање мира. Исто тако ће наставити да подривају постизање праведног решења за Косово и Метохију“.

Промена ће доћи и у Европу

Наш саговорник каже да упркос свему Србија треба да настави да ради на афирмативном решавању наших нацијалних питања, и да их представи земљама које у томе учествују, које су нам наклодњене.

„Једног дана ће доћи моменат промена и у Европи, које су већ почеле, као што су ове у Америци. Надајмо се да ће Трамп овога пута одиграти бољу партију код своје куће, да неће дозволити клинтонистима да се после четири године врате на власт. А ми не треба да седимо скрштених руку , иако зависимо од расплета ситуације и у Америци, и на простору Русије и Украјине, и, на крају, и у Западној Европи“, закључује Раковић.