Убиство Чарлија Кирка и смрти кандидата AfD-а: Отворена сезона лова на конзервативце и хришћане?

Трагедија која је потресла Сједињене Америчке Државе поново је отворила питања о безбједности, слободи и смјеру у којем иде савремени Запад. У Јути, на кампусу Универзитета „Јута Вели“, током говора убијен је Чарли Кирк – познати конзервативни активиста, блиски сарадник предсједника Доналда Трампа и оснивач организације Turning Point USA. Погођен је метком у врат док је говорио управо о уставом загарантованом праву Американаца да посједују оружје.

Први извјештаји медија наговјештавали су да је осумњичени већ у притвору, али су званичници касније демантовали: нападач није идентификован, а истрагу воде FBI и ATF. Таква противрјечна саопштења само су додатно појачала сумње у јавности. Особа која је ухапшена, што се види и на снимку, касније је пуштена, рекла је за медије ПР Универзитета у Јути Елен Тренор.

Истовремено, у Европи, у највећој њемачкој покрајини – Сјеверној Рајни–Вестфалији – уочи локалних избора заказаних за 14. септембар догодио се низ изненадних смрти кандидата. Чак шеснаесторо их је преминуло у кратком периоду, од чега седморица из редова десничарске Алтернативе за Њемачку (AfD). Званичне верзије говоре о природним узроцима: срчаним и бубрежним проблемима, као и једном самоубиству. Али сама чињеница да се толико смртних случајева догодило у тако кратком року изазвала је невјерицу и жестоке реакције јавности.

Убиство Чарлија Кирка у Сједињеним Државама посебно је значајно јер је дошло у тренутку када је он говорио о праву на оружје – праву које за милионе Американаца симболизује не само личну заштиту, већ и саму слободу. Када неко буде убијен док говори управо о томе, многи ће закључити да се ради о пажљиво режираном удару, а не о случајности.

У Европи, гдје се конзервативне и евроскептичне снаге налазе под сталним притиском либералних елита и контролисаних медија, серија смрти чланова AfD-а доживљава се као упозорење – да политички противници могу бити елиминисани и без метка.

Службена прича обично гласи: због сигурности. Али у пракси, разоружан народ је и народ без могућности самоодбране. Народ без оружја зависи искључиво од милости државе, а историја нас учи да је управо то први корак ка тоталитаризму. Проблем је што су чак и многе државе посве разоружане, и остављене на милост и немилост великим савезима и технократама.

За многе конзервативце у Америци, као и за традиционално оријентисане Европљане, овакви догађаји изгледају као дио шире стратегије – систематског слабљења и маргинализације хришћана, патриота и конзервативних покрета.

У времену када се све више укида слобода говора, када медији једногласно гуше сваку алтернативну интерпретацију, није ни чудо што јавност све мање вјерује „званичним истинама“.

Да ли је ово почетак отворене сезоне лова на хришћане и конзервативце? Или је ријеч о низу трагичних случајности? Одговори можда никада неће бити званично објављени. Али чињеница остаје: конзервативни гласови у западном свијету постају све угроженији, а сваки нови догађај оставља утисак да се не води само борба за власт, већ и борба за опстанак.