Ковић: Иза убијања и отимања српске дјеце стоји геноцид

Милош Ковић
Фото: РТРС

Историчар Милош Ковић изјавио је да нема никакве сумње да иза убијања, али и отимања и промјене идентитета српске дјеце у Независној Држави Хрватској стоји геноцидна намјера, односно геноцид, и напомиње да се „обрачун“ са српском дјецом наставио и у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

– Оно што ту највећу трауму у српској модерној историји, а то је геноцид у НДХ који су над Србима починили њихови сусједи, а понекад и далеки сродници хрватске и бошњачке националности, чини још већом јесте масовно убијање српске дјеце – каже Ковић.

Он истиче да дефиниција геноцида – свјесне намјере да једна заједница буде уништена, коју су дале УН, инсистира на томе да је геноцид и отимање дјеце и мијењање њиховог идентитета.

Оно што ужасава и отежава било какво разумијевање тих догађаја, наводи Ковић, јесу конкретне чињенице о систематском убијању дјеце и подсјећа да о томе свједоче многи извори из Другог свјетског рата.

– На тим великим стратиштима српског народа као што су Гаравице, Стари Брод или Козара или села у околини Бањалуке – Дракулић, Шарговац, Мотике, највећи број жртава чинила су дјеца. У затирању читавих села, а тадашње породице имале су много дјеце, убијани су родитељи и евентуално други чланови задруге – бабе и дедови, али прије свега дјеца – каже Ковић.

Он наглашава да су та дјеца убијана на најстрашније начине.

Ковић напомиње да је осим масовног убијања дјеце у српским селима и градовима, постојало и убијање дјеце у концентрационим логорима, прије свега, у логору Стара Градишка у коме су убијане жене и дјеца или су просто остављани да умиру без хране и основне љекарске његе.

Он подсјећа и на постојање логора за дјецу у Сиску и Јастребарском и истиче да такво уништавање дјеце јесу чињенице какве не познају остале европске земље.

Према његовим ријечима, веома је важно што Република Српска има управо овакав дан у којем се посебно сјећа на убијену српску дјецу.

Он напомиње да не би требало заборавити ни дјецу која су изгубила идентитет, која су отета, одведена у римокатоличке породице и постепено, временом претварана у Хрвате.

– Обрачун са српском дјецом наставио се и у Одбрамбено-отаџбинском рату у коме злочини почињени над дјецом заиста нису били ријеткост – рекао је Ковић за Срну.

Он је указао да је довољно присјетити се да је управо у околини Сребренице, о којој се данас толико много говори, у општинама Сребреница, Братунац, Милићи, Зворник, убијено 72 дјеце, док је према званичним процјенама, више од 400 дјеце прошло најразличитије врсте страдања и тортуре.

Напомињући да то јесу неумољиве и страшне чињенице, Ковић је истакао да је потребно да у култури српског народа те чињенице буду освешћене, без икакве намјере да се било који народ или нација сатанизују и да се било коме намеће колективна кривица.

– Увијек понављам – и жртве и злочинци имају имена и презимена, али потребно је да се ми као култура суочимо са тим, да освијестимо чињеницу геноцида, те најстрашније трауме наше модерне историје, а посебно да освијестимо геноцид почињен над српском дјецом – закључио је Ковић.