Леонков: Операције ка Херсону, Николајеву и Одеси изводићемо са копна

JЕДАН од водећих московских војних експерата – Алексеј Леонков, уредник специјализованог часописа „Арсенал Отаџбине“ – уверен је да Русија у Специјалној војној операцији у Украјини иде ка победи.

Упитан – колико брзо ћемо ослободити Харков (?) – рекао је:

– Војни врх у Кијеву за одбрану Харкова може оставити прилично велики гарнизон – 20-30 хиљада војника. Са таквом снагом, град се може држати дуго, поготово са коришћењем тактике „живог штита“ од локалног становништва, које нико неће пустити из града. То је класична терористичка тактика.

– Због тога ће током ослобађања Харкова брзина наших маневара бити одлучујућа како непријатељ не би имао времена да дође себи. Али, главно ће бити да наше позадинске јединице иду у корак са темпом јединица које напредују. У супротном, постоји ризик од растезања комуникације и успоравања темпа напретка.

* Зашто се Оружане снаге Украјине, са огромним губицима, зубима држе за Часов Јар? Шта их држи тамо?

— Часов Јар покрива Константиновку, а то је улаз у Славјанско-Краматорску агломерацију са југа. Сам Часов Јар се налази на „командној висини“, тако да је био снажно утврђен још током борби за Артјомовск (Бахмут). Тамо је највећа густина ватре. Тај град је за Украјинце још једна „машина за месо“. У случају губитка Часова Јара и Торецка, на ред одмах долази Константиновка.

* Кад ослободимо Часов Јар, хоће ли се одбрана Оружаних снага Украјине одмах распасти?

– Не. Све је урађено тако да губитак једног утврђеног подручја не изазове лавински слом целокупне противничке одбране. Дакле, морамо да узимамо део по део.

Када избацимо украјинске оружане снаге са Доњецког гребена, са сложеним и кршевитим тереном, тада ћемо добити више простора за офанзивне операције.

* Да ли је у садашњим условима могуће покренути офанзиву у правцу Запорожја?

– Јасно је да ћемо ослободити Запорожје. Запорошка област је део Руске Федерације на основу резултата референдума и одлуке већине грађана који живе на овој територији. Активност у Запорошком правцу постаје могућа након успеха постигнутих са Угљедаром и у Курахову. То је омогућило да дођемо иза леђа украјинским гарнизонима, да им пресечемо л руте снабдевања, а затим да кренемо у комбиноване операције. Пред нама су Орехов и Гуљајпоље, а затим и Запорожје.

* Хоће ли бити великог јуриша на Запорожје?

– Можемо претпоставити да ће бити напад. Али нико неће дозволити други Мариупољ, када се непријатељ крио иза цивила. Мислим да ће се комбинованом офанзивном тактиком спречити велика концентрација непријатељских борбених јединица у граду. Акценат ће бити стављен на јуришне трупе обучене за градске борбе. Односно, постојаће обруч око града који ће спречити украјинске оружане снаге да у њега пребацују резерве, а унутра ће јуришне јединице изводити акције чишћења и изводити цивиле из зоне борбених дејстава.

— Иза Курахова почиње равнији терен, украјинска степа, а изградња одбрамбених линија на отвореним површинама је много тежа него у зони Доњецког гребена. У степи су једини одбрамбени центри можда мала насеља, али их тамо нема много. Ту ће и брзина напада бити важна.

* Па да ли ћемо поново видети пробоје тенкова?

– Мислим да хоћемо. Управо ће оклопна возила постати кључни фактор на терену који ће обезбедити наш даљи успех. Тенковски батаљони решаваће тактичке и оперативно-тактичке задатке, али са превлашћу наше авијације у ваздуху.

* Шта је са ФПВ дроновима, пошто су они опасан непријатељ за тенкове?

– Посебност офанзиве у степи, на отвореним просторима, у томе је што оператери дронова камиказа једноставно неће имати где да нађу положаје и да масовно нападају наше јединице. Неће моћи дуго да седе у отвореном пољу – биће откривени и уништени.

* Како ћемо ослободити Херсон, Одесу, Николајев? Уз форсирање реке Дњепар или извођењем амфибијске десантне операцију?

– За такав десант су потребни десантни бродови, а знамо да су они највише страдали. Стога је вероватноћа удара са мора веома мала. Постоје информације о формирању Дњепарске флотиле у саставу Ратне морнарице Русије. Мислим да ће она одиграти веома важну улогу у ослобађању градова који се налазе на Дњепру. Све у свему, претпостављам да ћемо операције ка Херсону, Николајеву и Одеси изводити са копна.

* Како видите зимску кампању 2024-25 за Оружане снаге Русије?

– Наша офанзива ће се несумњиво наставити. Тврдили су да ће блатњави путеви успорити напредовање наших трупа, али ми и сдада идемо напред. Нашој војсци није страно заузимање градова у неповољним временским условима.

* Да ли је могуће „замрзнути“ сукоб, како желе на Западу?

– Не. Ни под којим условима, јер то не одговара нашим интересима и концепту националне безбедности. Украјина мора или да буде потпуно очишћена и да постане део Руске Федерације, или да буде апсолутно неутрална демилитаризована зона. Али чак и са овом опцијом, и Одеса и Николајев њихове области постаће део Русије. Односно, нешто ће остати од Украјине, али без излаза на море.