Желидраг Никчевић
Е, САД ОДОХ ДА ТЕ КАЖЕМ У КОЛАШИН!
Сјећате ли се „Шпијуна у Ровцима“?
А ви мислили да Матија Бећковић претјерује, то јест прећерује!
Па ево, из некаквог монтенегринског дигитално-форензичког центра прије неки дан пријавили ме тамо гдје треба за подривачку дјелатност, на неколико плаћених европоидних страница.
Општа опасност! Преводи кажу, са руског језика, свакодневно, и још се усуђује да то по овдашњим друштвеним мрежама објављује! Час Гогољ, час Достојевски, Толстој или Булгаков, па чак и Дугин (ужас, ужас!) – све супротно од дириговане агенде!
И како сад, сиромах, да се одбраним? Па преводио бих ја и са енглеског, кад бих га довољно добро познавао, и са црногорског, кад би ми сврака мозак попила, као овим још увијек спонзорисаним дигитално-форензичким шпијунима.
И још се, кажу, фотографисао са Емиром Кустурицом, Семјоном Пеговом и Дражом Михајловићем – ето докле је дошло то великосрпско оргијање.
Знате шта, браћо Црногорци и сестре Црногорке. Док сам био савезни посланик, више пута сам се нашао у незгодној позицији, кад ме негдје по свијету припитају о Ђукановићевој вишедеценијској владавини.
И шта ја, с Кличева, да им у Бриселу или Берлину кажем о клипану из Растока?
Промрмљао бих нешто о различитим политичким ставовима и о Црној Гори која тражи свој пут у општој геополитичкој пометњи, стављајући им до знања да је то наш проблем, и да ћемо га ми и без њих већ некако ријешити. Само ми, из Црне Горе, с Кличева и из Растока.
А дигитално-форензички шпијуни, као што видите, немају таквих обзира. Њихов денунцијантски, то јест ликвидаторски елан је по свему судећи неуморан.
Знам, знам, рећи ћете да су то обични плаћеници, а времена су тешка, треба преживјети са све мршавијим хонорарима и грантовима.
Па ипак, ипак… све ми се чини да ће им, тако кратковидо послушним и похлепним, задњица доћи главе.
