Луциферијанци против крста и три прста: У току антихришћански рат, а патријарх Кирил стао уз Србе

На Косову и Метохији и у Украјини у току је највећи прогон хришћанства у модерном добу. То, својим писмом патријарху Српском, господину Порфирију, потврђује и руски патријарх Кирил који је осудио паљење хришћанских крстова на рушевинама древног града Улпијана код Приштине.

Патријарх Кирил је акцију косовских Албанаца који су спалили хришћанске крстове током фестивала одржаног на рушевинама древне Улпијане назвао богохуљењем.

Он је у писму патријарху српском Порфирију истакао, да се ради о, како је рекао, гнусном чину изведеном у светој српској покрајини Косову и Метохији за чију дехристијанизацију се дуго и упорно боре непријатељи Крста Господњег и Светог Православља.

Према речима православног публицисте Владимира Димитријевића, борба против хришћанства на Косову и Метохији траје интензивно још од Велике сеобе Срба из 1690, када је преко 30 000 српских породица под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића напустило данашње Косово и Метохију.

Тада су почели процеси промене структуре становништва и интензивна исламизација многих од оних који су остали.

„Али то је стара фаза у историји дехристијанизацији Косова и Метохије, о којој штошта знамо. Међутим, оно што се сада дешава, оно што се сада дешава део је великог антихришћанског рата који спроводе западне елите, које су у суштини луциферијанске. Ко су оне, видели смо по њиховим многобројним потписима, од којих је најновији био отварање и затварање Олимпијаде у Паризу“, истиче Димитријевић.

Борба против хришћанских светиња на Косову и Метохији рат против „крста са три прста“ тако постаје део борбе против хришћанства у целини, како оног западног, тако и источног, додаје он и подсећа на речи Карла Билта, бившег шефа светске дипломатије, када је рекао да је руско православље опасније од исламског екстремизма.

Циљ на КиМ исти је као и циљ у Украјини

Реч је о веровању да по светом предању Цркве, Антихрист, односно последњи лажни месија у злу уједињеног човечанства, о коме се као о „звери из Бездана“ говори у Откровењу Јовановом, не може да дође док год је Црква Божија снажна.

Због тога је црква у двадесетом веку била тако крваво гоњена, објашњава Димитријевић и наводи примере прогона цркве у Совјетском савезу. Међутим, без обзира што је руска црква током тих прогона изгубила преко 200.000 свештеника и монаха, она је из борбе изашла као победник. Канонизовано је више од 3000 новомученика.

„Пошто нису успели ту да победе, јер је руски народ почео да се враћа Богу и вери, они су наставили да ударају на православље. И оно што се дешава на Косову и Метохији има за циљ исто оно што се дешава и у Украјини, где су антихришћанске, луциферијанске силе, наредиле да се Украјинској православној цркви Московске патријаршије одузме њен легални статус. И тако почиње највећи прогон у новије време, који је просто незамислив“, објашњава Димитријевић.

На Косову и Метохији, главни циљ непријатеља хришћанства је да се цркве и манастири одузму Српској православној цркви и да се претворе у косовску баштину која припада Албанцима, тврди наш саговорник.

„Ви знате да албански квазиисторичари и суманути порицатељи истине тврде да су Дечане саградили албанско племе Гаши. Значи, упркос свакој евиденцији упркос свакој истини, они се неће смирити док то не ураде, као што се неће смирити док не оскрнаве Кијево-печерску лавру и као што се не смирују док не потчине Свету Гору“, каже он.

Писмо патријарха Кирила указује да он зна мистичку суштину свега што се дешава – да иза прогона хришћанства на Косову и Метохији не стоји Аљбин Курти.

„То је смешно. Курти је само извршилац прљавих луциферијанских радова оних који заиста стоје иза тога и којима српски народ смета зато што је вековима био на бранику православног хришћанства на граници Истока и Запада и спречавао све силе које су ратовале против православља да продру даље ка истоку“, констатује Димитријевић.

Као што ни комунисти нису успели да униште цркву у Србији, Русији, Румунији, Грузији… тако ни данашње елите неће успети у свом науму. А ако успеју, то ће бити њихова привремена победа пред крај света, која је објашњена у Откровењу Јовановом, убеђен је наш саговорник.

„На нама је да се боримо, да сведочимо и, као што каже један руски филозоф, да, када чујемо да ће људска дела на Земљи изгорети, на нама је да градимо дела која нису подложна горењу. Или, како је говорио покојни владика Данило, морамо да насликамо више икона него што их варвари могу уништити“, закључује он