Србија и РС данас обележавају Дан српског јединства и националне заставе

Србија и Република Српска данас обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који је установљен као празник у знак сећања на пробоја Солунског фронта, 15. септембра 1918. године.

Закључком Владе Србије од 11. септембра 2020. дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава се као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а истоветну одлуку дан раније донела је Влада Републике Српске.

Пробојем Солунског фронта који су извели Срби остварена је кључна промена у ратним приликама Првог светског рата. Тиме је започео слом Централних сила, односно снага Немачке, Аустроугарске, и других као Бугарске и Турске, што ће довести до окончања Првог светског рата, највећег и најразорнијег који је свет до тада видео.

Брзо напредовање Срба пошто је фронт пробијен, принудило је на капитулацију прво Бугарску, потом и Аустроугарску, да би капитулацијом Немачке светски рат био окончан.

Српска војска је тада по ослобођењу простора Краљевине Србије, ослободила и просторе дотадашње Аустроугарске настањене Србима, као и друге јужнословенске народе, што је резултирало стварањем заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. преименована у Краљевину Југославију.

Не само да су Срби изненађујућим пробојем фронта и неочекиваним продором на север заправо одлучили светски рат, него су остварили и коначно уједињење, чему су вековима тежиле генерације предака. Био је то један највећих успеха у историји Срба.

Фронт је пробијен разбијањем бугарско-немачких снага које су држале тај део борбене линије. Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на изненађење савезника, уследила је прво капитулација Бугарске, затим Аустроугарске, да би потписивање примирја са Немачком 11. новембра, означило коначни пораз Централних сила у Првом светском рату.

Немачки цар Вилхелм Други обраћајући се тада бугарском владару Фердинанду, нагласио је да је срамно што је, по његовим речима, 60.000 Срба, одлучило исход рата.

Са савезничке стране, на Солунском фронту налазиле су се српске, француске, британске, италијанске трупе, уз нешто Грка. На супротној страни налазиле су се немачке, бугарске и аустроугарске трупе, при чему су Бугари били најбројнији.

Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. на фронту двеју бугарских дивизија.

Београд је ослобођен већ 1. новембра. Уследило је даље напредовање српске војске, на север с циљем ослобођења Војводине, као и на запад, пут Караванки, Ријеке, Далмације, Прекмурја. Аустроугарска је капитулирала 4. новембра.

Генерал Петар Бојовић унапређен је у чин војводе, због успешног руковођења пробојем и офанзивом.

Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. при чему је Срем на Скупштини у Руми одлуку о припајању Краљевини Србији донео већ претходног дана. Црна Гора је истоветну одлуку донела 26. новембра.

Уследило је проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, како је гласио првобитни назив.

Данашњи празник биће обележен свечаним пријемима у председништву Србије и Републике Српске, али и у дијаспори.

Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, председник Србије Александар Вучић примиће данас у Председништву Србије ученике и наставнике основних школа и председнике општина из Републике Српске и Црне Горе поводом.

Председник Републике Српске Милорад Додик организоваће у Бањалуци свечани пријем којем ће присуствовати званичници Републике Српске.

Такође, празник ће бити обележен и у згради Конзулата Србије у Минхену у Савезној Републици Немачкој, што ће бити други пут да се празник обележава и ван граница Србије и Републике Српске.

Свечаности ће, поред великог броја грађана, присуствовати министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђе Милићевић.