Србија учествовала, а да ли се и прикључила Заједничкој изјави учесника Кримске платформе?

Четврти самит међународне Кримске платформе, форума на коме се заговара „ослобођење Крима“ и сличне антируске акције, објавио је данас Заједничку изјаву својих учесника, којом се, као и прошле године, осуђује Русија, позива „на даљи већи политички, дипломатски и санкциони притисак на Руску Федерацију“ и упућује позив за наставак војне помоћи режиму у Кијеву.

Србија од прошле године, када се тадашња премијерка Србије Ана Брнабић обратила учесницима, учествује на овом форуму. Тада Србија није потписала Заједничку изјаву својих учесника, о чему је РТ Балкан први известио, што је дан касније потврдио и тадашњи шеф дипломатије Ивица Дачић.

Тада, као ни сада, српски представник није ни споменуо Русију, а бивши шеф дипломатије навео је прошле године зашто је текст декларације неприхватљив за Србију.

„Србија се није придружила Кримској платформи или декларацији, премијерка (Ана Брнабић) је путем видео-поруке учествовала у раду тог скупа, али нисмо подржали, нити смо прихватили тај текст Кримске платформе, баш зато што излази изван оних оквира који су за нас прихватљиви“, рекао је Дачић тада за ТВ Пинк.

Овогодишњи представник Србије министар спољних послова Марко Ђурић на украјинском самиту говорио је о неопходности мира и подршци интегритету Украјине, без изричите осуде Русије.

Он је нагласио да су наша земља и наш народ показали солидарност са народом Украјине обезбеђујући директну финансијску, образовну и медицинску помоћ, као и донирањем енергетске опреме украјинском енергетском сектору.

За разлику од других држава учесница самита, на овој листи није војна помоћ „докле год то буде било потребно“, са којом су се разметали остали учесници.

Такође, истичући да Србија подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине, Ђурић у свом обраћању није говорио о „руској окупацији“ нити је изричито осудио оно што су остали учесници и говорници хорски назвали „руском агресијом“, штавише, Русију ни речју није ни поменуо, за разлику од свих осталих на овом украјинском антируском скупу на коме су, поред осталих, говорили и шеф НАТО-а Јенс Столтенберг и амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Међутим, овај пут нисмо успели да дођемо до сазнања да ли се Србија прикључила осуђујућој антируској Заједничкој изјави својих учесника форума, у којој се, између осталог, „подржава Украјина у њеном инхерентном праву да брани себе и свој народ и ослободи своје територије које је Русија привремено окупирала“.

Званични одговор затражили смо од Министарства спољних послова Србије, али је до објављивања овог текста одговор изостао.

Такође, на званичном сајту МСП Србије није истакнута вест о министровом обраћању на овом форуму, премда се иначе редовно објављују вести о сваком састанку и активностима, како министра Ђурића, тако и чланова његовог кабинета.