Српска православна црква обиљежава данас празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља.
У хришћанском свијету се обиљежава као дан када је освештана црква, коју су на гробу Светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.
Тада се подсјећа на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, одсјечена глава и донесена пред његову пасторку, играчицу Салому.
Свети Јован се назива Крститељ, јер је крстио Исуса Христа и у њему препознао Сина Божијег.
Успомену на смрт пророка, претече и крститеља Светог Јована обиљежавају сви православни хришћани а Српска православна црква овај празник сврстава и међу славе.
Свети Јован је, по предању, примјер чврсте и непоколебљиве вјере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је живио у гријеху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.
Иродијада је захтјевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тијела, у страху да Свети Јован не васкрсне. Дан Усјековања вјерници проводе у молитви и строгом посту.
Свети Јован се слави и 20. јануара (по грегоријанском календару), као знак поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа.