Већ виђено: Хоће ли Кфор заштити Србе ако Курти крене у отварање моста на Ибру?

У низу саопштења која, после најаве Аљбина Куртија да ће једнострано отворити главни мост на Ибру у Косовској Митровици, стижу из команде КФОР-а у Приштини, ова међународна мисија позвала је синоћ “све актере да се уздрже од једностраних акција, које би могле створити тензије”.

Мисија је саопштила и да “неће оклевати да делује у случају било каквих релевантних безбедносних дешавања”, потврђујући још једном да “свака одлука у вези са мостом преко Ибра мора бити донета кроз политички дијалог и на координисан начин”.

Срби у Косовској Митровици, са којима смо данас разговарали, сумњичаво врте главом на ове, најновије “гаранције Кфора” које би требало да значе да ће бранити Србе, односно, да неће дозволити отварање моста.

“Разумем позив Кфора Приштини и Куртију, Свечљи, да се уздрже од једностраних акција, не разумем шта значи позив ‘свим актерима’? Од чега ми Срби да се уздржимо? Ако Курти одустане од отварања моста, или ако КФОР уради оно што му је задатак, спречи ту намеру, онда се ми нећемо бунити ни на који начин. Они морају бити свесни да је отварање моста нож у леђа нашој заједници, свим Србима у Косовској Митровици, да после тога ништа неће бити исто”, каже за РТ Балкан један од Срба из Митровице који памти стотине сукоба на мосту у последњих две и по деценије као и покушаје Албанаца из јужног дела града да марширају преко моста.

Срби подсећају тешка срца да њихово искуство са КФОР-ом од 1999. године од када је на КиМ ова мисија, не упућује на закључак да ће их међународне снаге по сваку цену бранити, да ће стати на пут намерама Албанаца и Приштине.

“Јесу ли међународне снаге на Косову после убиства 14 жетелаца у Старом Гацку обећале да ће преврнути сваки камен и наћи злочинце, па, шта је било? Јесу ли тада заштитили жетеоце, те јадне људе који су масакрирани? Јесу ли обећали да ће наћи убице деце из Гораждевца? Јесу ли постојале гаранције КФОР-а да косовски специјалци неће на север, а је ли данас север преплављен њиховим специјалним јединицама? Јесу ли нас заштитили за време мартовског погрома 2004. када су, част изузецима, више помагали у исељавању Срба из својих кућа него што су наша села бранили”, питају и данас Срби из Митровице.

Срби са севера КиМ подсећају и да је председник Србије Александар Вучић више пута последњих година изјављивао да је “једина истина да је са НАТО-ом договорено да ни једна косовска јединица наоружана дугим цевима нема право да уђе на север КиМ без сагласности Кфора и представника локалних српских власти”.

“Договор је дакле постојао, а како га Кфор поштује видимо нарочито последњих годину дана када је север препун косовских специјалаца. Да ли ће и сада на исти начин поштовати оно што су обећали”, питају Срби из Митровице.

Лука Јовановић историчар из Звечана за РТ Балкан каже да Срби на КиМ од 1999. године и даље поверење једино имају у међународне снаге иако су оне заказале више пута кад је требало да покажу своју одлучност и испуне мисију.

“Сматрам да не треба бити толико уверен да ће КФОР одреаговати онако како би требало. Не треба заборавити 2004. годину када је требало да заштите српски народ што нису урадили. Кфор ће у сваком тренутку лако наћи изговор, разлог за своје нечињење или за своје деловање, све зависи од интереса Квинте, од интереса НАТО, односно како те земље буду сматрале да треба реаговати. Кфор увек може да каже да се залаже за мир, суживот, да отварање моста доводи до мира и суживота. Могу да кажу да је отварање моста испуњавање права слободе кретања за све на КиМ, од њих треба очекивати све. Не треба имати веру у њих већ у себе и своју државу“, каже Јовановић.

Курти је јуче још једном поручио да више “нема расправе о тој теми која је сада у надлежности институција Косова”.

“Мислим да ће се, ако дође до покушаја насилног отварања моста, Кфор понашати као што то је чинио и пре, када су, рецимо, Срби спроводили блокаде путева. Кфор се увек у крајњој инстанци налазио на страни приштинских власти и мислим да ни српски народ ни Србија не могу очекивати тако чврсто држање КФОР и заштиту српског народа ни у овој ситуацији” , каже у разговору за РТ Балкан генерал у пензији, професор Митар Ковач.

По мишљењу генерала Ковача, “будућа дешавања око моста на Ибру и понашање КФОР-а зависе од политичке процене земаља Квинте, првенство Америке и Велике Британије, односно да ли сматрају да се могу нанети последице велике и непоправљиве подаљи преговарачки процес”.

“Мислим да се Приштина неће упустити у ту операцију без претходног договора са водећим земљама Квинте и тек ако добије прећутну подршку појединих или већине од тих држава кренуће у реализацију тог пројекта. Не верујем да ће се доћи у ситуацију да Квинта мисли једно а Приштина друго, да Приштина крене у отварање моста а да онда Кфор буде морао да интервенише”, каже генерал Ковач подсећајући да, “нажалост, због поседања севера Приштина у доброј мери контролише комуникације и учиниће све да у случају акције на мосту не дође до масовног прилива српског народа у северну Косовску Митровицу из других места”.

Срби се неће осећати безбедно ако се отвори мост

Марко Миленковић из НВО “Нова друштвена иницијатива” у Косовској Митровици у разговору за РТ Балкан каже да у претходним сличним ситуацијама позиви међународне заједнице на уздржавање од једностраних потеза, када је у питању Влада у Приштини, нису имали ефекта.

“Очекујем да у Приштини остану истрајни у намери да отворе мост и да то спроведу. Јуче смо имали покушај једног грађанина из јужног дела Митровице, вероватно Албанца, да возилом пређе преко моста, али је био спречен од стране карабињера односно од јединице КФОР-а. Очекујем такав вид провокација, можда чак и организовање протеста на јужној страни, што би ставило нови притисак на снаге Кфора”, каже Миленковић.

Наш саговорник подсећа на изјаве од стране међународне заједнице да су против отварања моста у овом тренутку и на реакције Кфора “који поручује да ће осигурати безбедност за грађане али и да неће угрозити безбедност својих војника дозвољавањем да ситуација ескалира до тачке каква је, рецимо била прошле године приликом заузимања зграда општина где се видело како једностране акције Приштине могу да доведу у опасност војнике Кфора”.

“Мислим да је НАТО научио лекцију и да ће сада покушати да унапред спречи такав развој догађаја. Видећемо како ће се ситуација развијати али сада очекујем конкретнију реакцију Кфора да не дозволе једноставно да се саобраћај одвија на мосту, да повећају присуство и осигурају свој мандат, као и процес дијалога”, каже Миленковић.

По његовим речима, иако постоје наративи да је отварање моста “добро за све”, српска заједница је јасно ставила до знања да не жели да се то деси.

“Јасно је да је одлука о отварању моста у овом тренутку потпуно једнострана и да се Срби неће осећати безбедно ако до тога дође. Последњих месеци већ имамо много притужби локалног становништва да се око моста дешавају инциденти, да људи извозила, очигледно албански младићи провоцирају народ, посебно жене и девојке. Они су пријављени полицији али и описани у писму више од 400 жена са севера Кфору. Срби се сада уздају у одлучност Кфора да остане на мосту, а уколико се КФОР помери, а мост буде отворен то ће допринети да се Срби осећају много несигурније и небезбедније”, каже Миленковић, додајући да је цела прича базирана и на намери да “Самоопредељење” у недостатку других резултата нове бираче тражи кроз акцију отварања моста.

Старији Срби у Митровици још се добро сећају 13 фебруара 2000. године када је више од 40 Албанаца кренуло преко моста на Ибру у “марш мира” на северни део града и када су припадници француског Кфора сузавцем, шок и димним бомбама спречили њихов прелазак преко моста и сасвим извесно крвопролиће.