Четврти Ђедов сабор у Осојану: Нек се село умножава и деца рађају

У највећој српској повратничкој средини, у Осојану код Истока, одржава се четврти Ђедов сабор посвећен повратку Срба у овај крај и почившем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу. На обележавању присуствују и представници Канцеларије за КиМ Милена Парлић, Борислав Тајић и Милош Терзић, као и представници Српске православне цркве.

Четврту годину за редом, поводом највећег и најуспешнијег повратка Срба на Косово, у Осојану се окупљају расељени, мештани, уметници, културно-уметничка душтва и сви који су помогли да српки народ опстане у тим крајевима.

Митрополит Амфилохије је у првим данима био са повратницима да их охрабри и подржи својим примером, љубављу и молитвама и сматра се да он један од најзаслужнијих за њихову одлуку да трајно остану у свом завичају, па је зато, у знак сећања на његов рад основан Ђедов сабор.

Свету литургију служили су владике Теодосије и Иларион са свештенством Епархије рашко-призренске.

Након литургије, владика новобрдски Иларион истакао је да је било тешко тих дана, али да Срби опстају и данас упркос тешком времену на овим просторима.

“Косово и Метохија је наша света земља а различите почасти су се надвиле над нашом земљом, на нама је само да се вратимо нашим храмовима, вери и Богу. Иђасмо за светим митрополитом Амфилохијем који је трчао тамо где су сви бежали, ишао је где је мука где је народ и захваљујући њему данас смо овде на место повратка, покајања. Дошли смо са различитих места и данас је са нама брат, братанци и рођаци нашег митрополита Амфилохија су са нама, а сви се осећамо да смо његов род. Оно што је најбитније да се сви вратимо Богу, да се покајемо, смиримо да наше затроване односе очистимо како би научили да другу врсту затрованости лечимо”, рекао је Иларион.

Владика рашко призренске епархије Теодосије указао је да је ово велики дан за све Србе, а посебно за Србе који су се вратили на своја огњишта.

“Данас је дан и сећања и спомена на повратак житеља овог села који су се након двадесет и три године смогли снаге и храбрости и са вером и љубављу вратили се у своје родно село на згаришта да би овде наставили живот који су други прекинули. Данас је дан када се сећамо тренутка и тужног и радосног, тужног јер ово село Осојане није личило на себе, куће спаљене, црква и школа, све што је било овде било је руком непријатеља обесвећено, обесчашћено. Наша поља ови воћњаци све је било запуштено и није било лако вратити се у том тренутку и придржати крст свога страдања. Иако на свом распећу имали су веру и наду, имали су Христову љубав да се поново врате на своја огњишта. Када имамо за савезника Господа и свете његове онда нам нико од људи неможе трајно наудити”, указао је Теодосије.

Нагласио је да српски народ треба да сачува наслеђе и буде пример будућим генерацијама.

“Треба да живимо са том вером и да чувамо оно што су нам наши свети оставили, оно непроцењиво благо, наслеђе како би га сачували и како би наша деца могла да то уживају и да буду оно што су Срби одувек били. Нек вам је срећан и Богом благословен данашњи дан, нека благослов господњи буде на овом храму којем смо служили и на људима и нарочито деци овога села, да се ово село у сваком добру умножава и да се овде деца рађају”, поручио је Теодосије.

Помоћник директора Канцеларије за КиМ Милош Терзић истакао је да метохијски “Ђедов сабор” израз челичне воље српског народа који остаје и опстаје на својевековним огњиштима.

Окупљенима и целом српском роду пренео је поруку директора Канцеларије за КиМ Петра Петковића да је, иако није присутан, својим срцем уз свој народ на Косову.

“Ово је добра прилика да се присетимо дана када се догодио највећи и најмасовнији повратак Срба у Метохију после 1999. године. Многи су мислили, посебно они који су извршили злочиначку анти-српску агресију на наш народ и нашу земљу да је те 1999. године, где се догодио крај историје и да Срби никада више неће имати снаге да устану да се врате да подигну главу да пркосе и да одговоре онима који су нам нанели зло. Ви сте пример и ви сте ти који су показали да то није тако и и да је Васкрс српске државе могућ, и да ће српска држава морати и да може да васкрсне на овим просторима у пуном капацитету”, рекао је Терзић.

Он је нагласио да је од суштинске важности да се и у наредном периоду и у будућности Срби држе Српске православне цркве, која је, како је истакао, кроз векове представљала темељ српског националног бића и идентитета.

“Али да и сви ми у свом домену онолико колико можемо урадимо и допринесемо да српска држава у будућности буде економски и политички и војно снажнија, јер ћемо само на тај начин ефикасно и онако како треба дочекати промене геополитичких прилика у свету и онда ћемо једино тако успевати да ствари решавамо онако како ми мислимо да треба. Онда ћемо бити у ситуацији да се радујемо политичким победама Срба на Косову и Метохији који су нам насушна потреба које ће нам несумњиво после свих тешкоћа и искушења које као народ пролазимо и са којима се суочавамо ако Бог да и уз божију помоћ доћи”, закључио је он.