Улога НАТО и САД у „Олуји“: Како је Вашингтон помогао етничко чишћење Срба из Крајине

Прошло је 29 година од војно-полицијске акције „Олуја“ и највећег егзодуса у Европи после Другог светског рата, када је из својих домова из Републике Српске Крајине протерано више од 200.000 Срба, док се готово 2.000 њих води као погинуло или нестало.

Протерано српско становништво је са најосновнијим стварима почело да се исељава, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

Док је улога Хрватске у једном од најстравичнијих злочина након Другог светског рата неспорна, у јавности се мало говори о улози једне знатно моћније државе – Сједињених Америчких Држава, која је (ин)директно учествовале у планирању, организовању и извођењу ове операције.
Политичка подршка и амерички инструктори

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је 2005. године у мемоарима под именом „Мој живот“ написао да је „навијао за Хрватску“ и да је допустио америчким војним компанијама да унапреде њене оружане снаге, нагласивши да су он и тадашњи немачки канцелар Хелмут Кол били сагласни „да дипломатија не може успети док Срби не претрпе значајне губитке на терену“.

Тако су још 1991. Туђманова администрација и америчка приватна војно-консултантска компанија МПРИ (Military Professional Resources Inc) потписали уговор о обучавању хрватске војске, а 15. новембра 1994. тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак је обновио тај уговор.

После тога је у Хрватску дошло око 60 америчких експерата који су преузели обуку хрватских специјалних снага и гардијских јединица, а познато је да су им амерички инструктори преносили искуства стечена у Заливском рату. Уговор са МПРИ је претходио још важнијем споразуму потписаном 29. новембра 1994. између министарстава одбране Хрватске и САД, у коме су биле и клаузуле о обуци хрватске војске, учешћу америчких генерала у оперативном планирању, наоружавању, обавештајној и логистичкој подршци.

О обуци коју је у хрватској војсци спроводио МПРИ пише и „Њујорк тајмс“ у чланку America’s For-Profit Secret Army, објављеном 13. октобра 2002. у ком се наводи да су „у Хрватској локалне снаге, обучаване од МПРИ, искористиле стечено знање да изведу једну од најгорих епизода етничког чишћења“.

Додаје се и да су САД 1994. постале забринуте због „лошег квалитета“ хрватских снага и њихове способности да одрже „стабилност у региону“, због чега се америчка администрација окренула МПРИ-у и повезала ову компанију са хрватским министарством одбране, због ембарга УН на продају наоружања и пружање обуке било којој учесници ратова на Балкану.

Амерички лист наводи и да је неколико месеци од почетка обуке, хрватска војска покренула операцију „Олуја“, једну од „најкрвавијих епизода етничког чишћења на Балкану и догађај који је у потпуности изменио однос снага у региону“.

Бомбардовање положаја српске ПВО

Америчка подршка злочиначкој акцији хрватске војске није се зауставила само на слању инструктора, будући да су у раним јутарњим часовима 4. августа авиони НАТО-а, прецизније Ратног ваздухопловства САД ЕА-6Б „праулер“ и Ф/А-18 „хорнет“ извршили ваздушни напад и уништили батерије ПВО Војске РСК на положајима код Книна и аеродрома Удбина. Стога се може рећи да је операција „Олуја“ заправо и почела нападом америчке авијације.

Ово потврђује и извештај Алијансе из 1997. године под називомNATO’s Role in Bringing Peace to the Former Yugoslavia. Интересантно је да су америчке агенције вест о овом удару емитовале само једном, након чега је повучена на инсистирање САД, које су у годинама након „Олује“ тврдили да немају ништа са том операцијом.

Мало ко је веровао у те тврдње Вашигтона, а праву буру је са „инсајдерским“ доказима изазвао Лука Мишетић, адвокат хрватског генерала Анте Готовине, против кога је 2001. Хашки трибунал подигао оптужницу за ратне злочине. Његов адвокат је узвратио упозорењем: „Према неправедној оптужби против мог клијента, постоји основа за истрагу и подизање оптужнице против високих званичника Клинтонове администрације који су надгледали операцију ‘Олуја'“.

Загребачки „Јутарњи лист“ је објавио доказе којима је располагао адвокатски тим Готовине. Према писању овог листа, после пада Сребренице 11. јула 1995. амерички председник Бил Клинтон је наредио снажне ваздушне ударе на положаје Срба у БиХ и понудио савезништво Хрватској у сламању РСК.

Ту одлуку је донео са најповерљивијим сарадницима из Савета за националну безбедност: саветником Антонијем Лејком, министром одбране Вилијамом Перијем, саветником за националну безбедност Стејт департмента Робертом Фрејзером, шефом ЦИА Џоном Дојчом, и његовим тадашњим замеником Џорџом Тенетом. Клинтонову поруку подршке хрватском министру одбране Гојку Шушку пренео је војни аташе у Загребу Ричард Херик, тада главни оперативац ЦИА у Хрватској.

Да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват потврдили су и транскрипти са састанка хрватског државног врха уочи „Олује“ на Брионима 31. јула 1995. када је Туђман рекао: „Ми ово требамо решити на начин да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану“ и нагласио да Хрватска за то има „подршку света“, односно Америке и Немачке“.

Извиђање српских положаја и уништавање телекомуникација

Поред бомбардовања, директно војно учешће САД огледа се и у извиђању српских положаја, употребом беспилотних летелица које су распоређене у Хрватској у јулу 1995. године. Наиме, према тексту хрватског новинара Ива Пуканића објављеном у недељном часопису „Национал“ 24. маја 2005. године, „САД су помагале у обавештајној приреми операција“ хрватске војске.

Како се наводи, да би се детаљно испланирао продор у „босанске планине“ и унутрашњост Книна, „било је потребно много информација о кретању српских трупа, њиховим комуникацијама, шифрама и успостављању ватрених положаја“.

Стога су САД захтевале од Хрватске да им дозволи успостављање војне базе опремљене беспилотним летелицама, али је то требало урадити у тајности како не би изгледало да је Вашингтон заузео страну у рату. Као прва локација за нову базу одабрано је острво Брач, због могућности одбране и чињенице да би летелице одавде могле да држе целу РСК на оку и долете чак до БиХ и коридора на Сави.

Ипак, због изненадне посете тадашњег војног аташеа Немачке Ханса Швана који се аутом довезао до спољне ограде базе и фотографисао овај комплекс, а потом и ухапшен од стране Сигурносно-информативнe службe (СИС) Министарства обране Хрватске, одлучено је да база буде премештена у Шепурину код Задра.

Средином јула, Војска САД је почела да распоређује сопствене летелице, а познато је да су у новој бази код Задра распоређени авиони за мисије СЕАД (Suppression of Enemy Air Defenses) и извиђачке беспилотне летелице ГНАТ-750.

До почетка „Олује“ у Шепуринама је стално боравило и радило 10 до 12 америчких и исто толико хрватских официра, а поменуте летелице су снимке српских положаја и војних инсталација слали америчким авионима за рано упозоравање и контролу, чувеним „аваксима“, који су их прослеђивали Пентагону.

Такође, познато је да су Американци имали прећутни договор са хрватском војском да и њој предају све фотографије терена и положаја Војске РСК. Тако је у поноћ 3. на 4. августа, када су амерички авиони уништили положаје српске ПВО, хрватским јединицама наређено да на четири сата искључе све телекомуникационе уређаје, како би авиони САД могли да пресретну сигнале комуникационих средстава Војске РСК и униште их.

Према наводима поменутог хрватског новинара, читава операција је снимана и преношена Пентагону путем сателита у реалном времену, а у командном штабу хрватске војске читаво време налазио се и војни аташе САД пуковник Џон Садлер. Исте снимке, по претходном прећутном договору, добијала је и хрватска војска која је управо на основу њих посматрала дејство (и вероватно вршила корекцију ватре) по српским положајима у близини Книна.