ЗАВЕТ монаха светогорског манастира Есфигмена „Православље или смрт“ на средњовековним зидинама које чувају светињу и на застави истакнутој на високој кули последње одбране, прави је разлог због кога су строги и сиромашни калуђери под опсадом грчких полицијских специјалаца који најављују упад у манастир.
Као формални разлог наводе пријаву цариградског патријарха Вартоломеја и његових следбеника да Есфигменци „обучавају руске командосе“.
Сукоб Есфигменаца са Цариградском патријаршијом започео је 1964. када се тадашњи патријарх Атинагора у Јерусалиму сусрео са папом и започео прве екуменистичке разговоре после великог раскола цркава у 11. веку. То је изазвало огорчење међу светогорским монаштвом, а нарочито у Есфигмену где је патријарх проглашен „издајником православља, унијатом који служи интересима Запада, НАТО-патријархом“ кога отад не помињу у молитвама и не признају за старешину монашке републике. Тада су први пут војска и полиција послате на Атос да „дисциплинују“ монахе, а 2013. се одиграла последња опсада Есфигмена.
Свет је тада потресао снимак мршаве руке монаха која кроз прозор на зидинама прети опсађивачима Молотовљевим коктелом. Есфигменци су се забарикадирали, а полиција им је прекинула снабдевање намирницама и лековима, што је коштало живота око 20 старих и болесних монаха. Опсада је прекинута без званичног објашњења, али светогорско предање казује да су Есфигменци позвали полицијске заповеднике да уђу у манастир и увели их подрум где су затекли монахе окружене бутан боцама из којих је злокобно шиштао гас. Есфигменци су рекли да ће пре дићи себе и светињу у ваздух, него да је препусте „антихристима и екуменистима“. И, опсада је повучена.
Есфигменци од тада уживају велику популарност па се одустало од дуготрајних опсада. Онај ко стоји иза актуелног напада затражио је од Свете епистасије, владе Свете Горе Атонске, дозволу за насилни полицијски упад у манастир. Према доступним информацијама, представници најугледнијих светогорских манастира који чине епистасију: Велике Лавре, Ватопеда, Ивирона, Хиландара и Дионисијата не желе да допусте светогрђе и насиље.
Историчари почетак напада на светогорско православље датирају у време грчке војне хунте која је 1967. завела диктатуру уз помоћ САД, у складу са Трумановом доктрином.
– Традиционалним противником западних вредности сматрана је Грчка православна црква, па су пучисти сменили атинског архиепископа и цео синод и уместо њих именовали своје црквене чиновнике. Цариградски патријарх тада је био Атинагора, бивши амерички архиепископ, који је на трон у Турској стигао Трумановим председничким авионом. За антируску политику коју је водио, званично и јавно признање одао му је лично директор ЦИА Вилијам Донован – наводи др Ђурић.
Цариградски патријарх је, правно посматрано, само духовни старешина православних Грка у Турској, њих нешто више од 2.000, и истог је ранга са патријарсима осталих помесних цркава. Вартоломеј формалну древну титулу васељенског патријарха злоупотребљава и тврди да је врховни поглавар свих православаца, због чега је од противника добио подсмешљив надимак „православни папа“. Од именовања за патријарха 1991. он је у отвореном сукобу са Московском патријаршијом, што је кулминирало његовим „признањем“ украјинских расколника. По речима стручњака, тај потез је значајно утицао на избијање оружаног сукоба на простору древне Кијевске Русије, где је рођена Руска православна црква!
– Генерални секретар НАТО Столтенберг отворено је називао православне цркве непријатељским. Да ли је то значи да је Алијанса у рату са православљем и да ли неко у њој жели десакрализацију и уништење Свете Горе као симбола и средишта православног света? Како тумачити улогу цариградског патријарха која признавањем секти уноси раздор у православље? Он на пример, непрестано назива српског патријарха патријархом Србије, чиме инсинуира да је власт СПЦ ограничена у државним границама. Да ли то значи да је добио од неког обећање да ће као „васељенски патријарх“ владати епархијама православних земаља у иностранству, што је противно свим канонима – сматра др Ђурић.
НА капији Есфигмена увек дежура монах чувар. Он од оних који желе да посете светињу тражи њихове светогорске визе, где је записана вероисповест поклоника и земља из које долазе. Улаз се не допушта онима за које чувар процени да ће узнемиравати монахе и нарушавати овдашњи строги ред. Српски поклоници имају привилегију да су увек добродошли и они у великом броју посећују Есфигмен који се налази четрдесетак минута хода од суседног Хиландара и са којим од времена Светог Саве гаје изузетно добре односе.
ЦАРИГРАДСКА патријаршија је покушала да увуче Свету Гору у украјинску кризу чиме је изазвала револт најугледнијих светогорских монаха, „стараца“.
– Света Гора је данас постала скоро туђа и непрепознатљива, пристајући да се покори туђим светским, увек антиправославним наредбама, које настоје да сеју раздор – упозорио је старац Гаврило из Келије светог Христодула реагујући на неканонско понашање цариградског патријарха Вартоломеја који је не само признао самопроглашену украјинску цркву већ је њене „свештенике“ 2019. увео на Атос да би театрално богослужили у неким манастирима.