Вехабије у Београду и Шумадији: Од Горана – Абдулаха до Милоша – Салахудина

Поприлично брзо су београдске и младеновачке вехабије прешле пут који је почео са Гораном Павловићем познатијим као Абдулах или Џебел, који се још крајем 2013. придружио Фронту ал Нусра у Сирији, а онда у Србији 2019. у одсуству осуђен на 10 година затвора – до Милоша Жујовића Салахудина ликвидираног у суботу после напада на жандарма који је обезбеђивао амбасаду Израела у Београду.

Ако се још у виду имају и везе београдских и младеновачких екстремиста са вехабијама у Приштини, селу Горња Маоча близу Брчког у БиХ, јужном делу Косовске Митровице, онда је тај пут сасвим логичан. Право и једино питање које се после терористичког напада у Београду може поставити јесте– где му је крај?

Није велика тајна да вехабистички покрет годинама уназад има у Београду своје поклонике, штавише, верне припаднике. Још пре десетак година нашироко је у Србији говорено о вехабијама из насеља Ледине, из Земуна, али и из Младеновца, Новог Сада, Лознице.

Процене безбедносних служби из 2014. године говориле су о око 200 вехабија из Београда који су у једном од приградских насеља имали и свој месџид, место за молитву без минарета, а у читавој Србији постоји око 500 припадника тог радикалног исламистичког покрета.

Српска јавност тада је први пут детаљније чула и за име Београђанина Горана Павловића Абдулаха, означеног као оснивача месџида у Београду и вође вехабија у главном граду Србије. Против Павловића је 2016. године Тужилаштво за организовани криминал подигло оптужницу због тероризма а за њим је убрзо расписана и потерница. Три године касније, марта 2019. Павловић је правоснажно осуђен на 10 година затвора због тероризма.

Пре тога, 2013. године, Павловић је био ухапшен пошто је у кући његовог оца у селу Босута код Аранђеловца нађена већа количина оружја, поред осталог „шкорпион“, више „узија“ као и одређена количина експлозива. Са Павловићем је тада приведен и његов зет Самир Цицвара за кога је удао своју малолетну ћерку, али су из притвора пуштени одмах после саслушања. Кућа Павловића у селу под присмотру је стављена после пријава да се у њој окупљају вехабије.

Рођени Београђанин, Павловић, једно време и официр ЈНА, из официрске породице, у ислам је прешао 2002. године после женидбе супругом исламске вероисповести, преселио се затим са породицом у село Горња Маоча у БиХ где је највећа вехабистичка заједница у овом делу Европе.

Српске безбедносне службе заинтересовале су се за њега после 28. октобра 2011. године када је у Сарајеву, после терористичког напада на Амбасаду САД, ухапшен Мевлид Јашаревић, са којим је Павловић, наводно био комшија док је боравио у Горњој Маочи.

Месџид којим је у Београду руководио Павловић био је, говоре подаци који су се тада појавили у јавности, директно подређен новопазарском „Фуркану“. Према наводима оптужнице против Павловића из 2016. године, он је са истомишљеницима користио „Фуркан“ тако што се у просторијама тог удружења окупљао већи број особа, а организоване су посете нарочито селефијској заједници у Горњој Маочи.

У циљу омасовљења, организовали су већи број предавања, трибина, семинара и у рашкој области али и у  Новом Саду, Земуну, Сремичици, Смедереву…

Истом оптужницом, Павловићу је стављено на терет да је 2014. успоставио везу са организацијама Исламска држава Ирака и Леванта и Нусра фронт, као и да се у другој половини 2013. придружио Нусра фронту.

Семе вехабизма било је и пре одласка Павловића у Сирију увелико посејано и у Београду, али и у Младеновцу, још неким градовима Србије. У то време, претпостављало се да је међу београдским вехабијама највише Рома, али и Албанаца, Бошњака, као и Срба који су примили ислам. Неки од православаца су примивши ислам променили имена, други нису. Међу вехабијама помињани су и људи нижег социјалног и материјалног статуса, посебно млади са маргине.

„Не само вехабијском покрету, већ и другим покретима који имају везе са тероризмом, није циљ да врбују, увлаче у свој део посла само припаднике своје вероисповести, своје сународнике, него управо припаднике других вера, народа. Они покушавају да на тај начин, као што је случај са Жујовићем који је из срца Шумадије, те људе врбују, преобразе, и управо ти људи бивају искоришћени за нешто  што је највећи злочин, напад на друге људе. Они њих дословно злоупотребе за своје циљеве“, каже у разговору за РТ Балкан др Мирослав Бјеговић, професор безбедности, специјалиста за питања тероризма.

По речима Бјеговића, вехабијски покрет са подручја Србије, у коме је по неким подацима око 1.000 чланова, укључујући ту и оне са подручја Београда, има пар десетина екстремиста који представљају велику опасност.

„Вехабијски покрет на подручју Србије је тесно везан са вехабијама у региону посебно са делом у Горњој Маочи. Управо су они 90-их година увезени са подручја Ирака, Сирије, Саудијске Арабије, дошли су да ратују на подручју БиХ, били плаћени од стране актуелне власти односно Алије Изетбеговића. Циљ им је био не само прљави новац за који су радили, него и да се боре против ‘неверника'“, каже професор Бјеговић, наглашавајући да је вехабистичка заједница из Горње Маоче у директној вези са Хамасом, отуда је и за циљ изабрана амбасада Израела у Србији.

У читавом том процесу, наставља професор, ваља имати у виду да су вође, организатори вехабистичког покрета високо школовани људи, упућивани са овог простора, а образовани у Саудијској Арабији и Јемену.

„Они по повратку у своја места и своје државе, шире екстремно исламско учење на локално становништво, посебно на младе, на оне који су лабилни, који нису задовољни животом, на лица која из личног незадовољства, животног, професионалног, па чак можда и верског прихватају да ураде неки чин више како би се доказали чак и на негативни начин. Ти људи су прилично и психолози“, каже професор Бјеговић.

Наш саговорник наглашава и да вехабијски покрет има огромне количине прљавог новца којим утиче на младе обећавајући да ће им помоћи, обезбедити лагоднији живот па чак и да ће им обезбедити брачни живот и будуће супруге као што је био случај и са нападачем на израелску амбасаду.

„Током истраге је утврђено да се венчао са женом која је муслиманске вероисповести, из Плава и која је одавно у вехабијском покрету. Сам чин венчања захтева промену вере, иначе, не би могли да буду венчани у верским објектима друге вероисповести“, каже професор Бјеговић.

Отац ликвидираног Милоша Жујовића, Зоран, испричао је ових дана новинарима да је његов син пре четири или пет година променио веру и да су га „врбовали људи из Црне Горе“.

Убрзо после терористичког напада у коме је ликвидиран Жујовић, у Београду је ухапшен и Београђанин Игор Деспотовић због сумње да је био у контакту са Жујовићем. Најављена су и нова хапшења.

Пре шест година Деспотовић је ухапшен пошто је у свом стану, у лаптопу имао детаљне нацрте и планове напада који је требало да изгледа као терористички напад у Барселони када је убијено 15 људи. Тадашње информације указивали се да је његов план био да са отетим камионом улети у Кнез Михаилову улицу у Београду из правца Париске, односно Калемегдана.