Долазак „толерантних“: Почиње „Мирдита“, ко су учесници?

Учесници фестивала „Мирдита, добар дан“, најтолерантнији су део „косовског друштва“ и „најнеопходнији су и најдрагоценији у овом времену напетости“, уверава нас председница Европског покрета Срба са Косова и Метохије Рада Трајковић, у сусрет манифестацији која ће се одржати 27. и 29. јуна у Београду, са идејом да „културним везама“ промовише независност јужне српске покрајине.

Без обзира на то што Трајковићева са историјом гласног ћутања на злочине против Срба и имиџом Куртијеве, а пре тога и Харадинајеве миљенице, и нема кредибилитет да нас убеђује да здраво за готово прихватамо организовање догађаја који промовише сепаратизам – овога пута одлучили смо да јој поверујемо и проверимо какве нам то „драгоцености“ стижу у Београд.

Знајући историјат „Мирдите“, чији су ранији учесници Елиза Хоџа и Фатмир Спахију пре неколико година покренули и кампању „Слобода има име – ОВК“, у част и славу врхушке терористичке УЧК која је тренутно у Хагу, могли смо само да претпоставимо да нас организатори ни ове године неће разочарати.

Већ сам програм фестивала обећава – отвара га представа „Отац и отац“, на стихове Јетона Незираја, у режији Куштрима Кољићија, комад који нас, како је речено, „подсећа на губитке и преко 1600 несталих особа након рата на Косову који се завршио пре 25 година“. У Београд стиже и Азем Делију, писац чија се књига „Белешке црва Смолинског“, бави темама „у вези са наслеђем рата и његове савремене утицаје на односе Косова и Београда“, а долази нам и уметница Ермира Мурати чији радови „преносе специфичне политичке поруке истражујући мотив пољупца“.

Ко је ко на „Мирдити“?

Још интересантније од програма су, међутим, биографије учесника.

Рецимо, Ермира Мурати, познатија као „Оранџ грл“, сушто је оличење неопходности о којој прича Рада Трајковић. Ова визуелна уметница позната је по томе што је прошле године скандализовала регион сликом на којој се српски председник Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти – љубе у уста.

„Очекује се да пољубац буде свечан и пун поштовања. Пољубац је израз, али никада неутралан. Има смисла у зависности од контекста, где и зашто се даје. Историја бележи пољупце бола и на растанцима. Али препознаје и пољупце братства или чак издаје. Хоће ли ово бити један од њих?“, написала је тада Муратијева.

У свом уметничком трагању, приштинска уметница која се јавно бави брисањем родних, сексуалних и етничких предрасуда, успела је да пронађе и маргинализовану породицу коју чине геј мушкарац са инвалидитетом и трансродна жена ашкалијске националности из Косова Поља.

Маргинализованог Србина на Космету, међутим, још није успела да нађе.

Писац Азем Делију, кога Трајковићева такође убраја у „драгоцености“, више пута је, барем кроз своје објаве на друштвеним мрежама, исказивао приврженост лику и делу злогласног ОВК команданта Адема Јашарија, одговорног за масовне злочине и протеривање Срба.

Све у складу са својом тврдњом како је „књижевност простор у ком нема места било каквим идеологијама, национализму, верском екстремизму и сличним реметилачким факторима“.

„Србија треба да тражи опроштај. Србија је земља која и даље живи у порицању и то би требало да се промени, пре свега због саме Србије. Свет зна шта се дешавало на Балкану у прошлом веку и Србија, покушавајући да се представи као жртва, у суштини се чини смешном у очима свих са здравим разумом“, један је од „драгоцених“ савета које нам је дао млади Делију, са страница прозападног „Данаса“ одакле је истицао и да ће се дијалог Београда и Приштине, „ако је Србија довољно паметна“ завршити признањем.

Писац представе која отвара овај „шоу“, Јетон Незирај, стари је знанац Срба са Космета. У Београд пре њега стиже његов имиџ – односно извештаји о толерантности коју је, између осталог, манифестовао и цртајући мету српском позоришту у Грачаници (иначе Народном позоришту Приштина које су сепаратисти прогнали са матичне сцене), а за које каже да „служи српској хегемонистичкој политици“ и да је део „опште машинерије за национално прочишћење Косова од, како су то назвали, албанске доминације“.

Његов сарадник на комаду „Отац и Отац“ је редитељ Куштрим Кољићи, иначе директор НВО „Интегра“, која организује „Мирдиту“.

Кољићи је често и први избор страних медија када треба позвати неког интелектуалца – Албанца, да коментарише нешто у вези Срба. Тако га је, рецимо, немачки „Дојче веле“ својевремено питао за мишљење о идеји Приштине да оснује Међународни суд за Србију и да се законски кажњава „порицање злочина Србије и геноцида почињених на Косову„.

Кољићи је рекао да „сматра да постоји потреба да се суочимо са прошлошћу и ратним злочинима и да би предложена резолуција била добар корак у нормалном окружењу, али не и на Балкану“.

Редитељ признаје да прижељкује стварање међународног трибунала, али није нешто нарочито оптимистичан да би та идеја могла да се оствари. С обзиром на то да се „Интегра“, бар званично бави мањинским правима и транзиционом правдом, очекивали бисмо да Кољићи у истом разговору помене и постизање праве за Србе. Ипак, то му није ни пало на памет.

Сутрашње отварање „Миридите“ заиста обећава. Стижу нам, заиста, све сами – пробрани гости – што се и очекивало од фестивала, који служи промоцији интереса лажне државе. Само још фали да их допрати Рада Трајковић.