Дипломатија у БиХ не постоји, „лажни цар“ Денис Бећировић главни кривац за растурање Босне

БиХ одавно нема спољну политику, а и пре доласка „тројке“ на власт, док је владао Бакир Изетбеговић све је било исто као и сада. Једини циљ бошњачких дипломата је ходање по свету и оговарање Републике Српске и причање најружнијих прича страним дипломатама о Србима и Милораду Додику, сматра политиколог Анђелко Козомара.
Бошњачки члан Председништва Денис Бећировић злоупотребио је на конференцији у Швајцарској чињеницу да је тренутни председавајући Председништва и оптужио председника Републике Српске Милорада Додика да уз помоћ Русије подрива Дејтон, а да проруске снаге у БиХ угрожавају мир.

С друге стране, члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић подсећа да Бећировић не помиње ратнохушкачке изјаве свог страначког колеге, министра одбране БиХ Зукана Хелеза.
Епизода из Швајцарске показала је да Бошњаци и даље воде сопствену дипломатију не обазирући се на права друга два конститутивна народа. По ко зна који пут поставило се питање има ли лека за „приватизацију“ спољне политике БиХ?
„Лажни цар“ Денис Бећировић

Кад је реч о Бећировићевом иступу у Швајцарској, није доказано да је он уопште говорио, јер кад је био прозван на том скупу, он уопште није био у сали, али се по завршетку конференције сликао за говорницом пред новинарима и испричао то што је испричао, каже Козомара за Спутњик.
„Бећировићеви иступи и гафови су дошли до те мере да се он чак лажно представља као говорник на том самиту у Швајцарској. Спољна политика БиХ је потпуно неважна у међународним односима и питање је да ли јој уопште треба спољна политика јер ко њу за шта пита? БиХ је под протекторатом и све одлуке у вези њених ставова о спољној политици су у рукама Кристијана Шмита и америчког амбасадора Мајкла Марфија. Дакле како они поставе ствари, Бошњаци ће тако да реагују. И то је кључни проблем БиХ што Бошњаци немају свог лидера од 1992. до данас који би равноправно преговарао са хрватским и српским лидерима Драганом Човићем и Милорадом Додиком.“

Бошњачка дипломатија – слушање страних амбасадора
Бошњачки лидери се мењају као на тацни, а једина политика им је да слушају стране амбасадоре и да причају најружније о својим комшијама Србима, са којима би хтели тобоже да живе у истој држави, наглашава Козомара.

„Бошњаци су сад главни кривци за стање у БиХ а биће и главни кривци за њено растурање јер знамо, ко се имало разуме у дипломатију, да свет не гледа благонаклоно на то кад ви дођете код мене у госте и причате најружније о вашим комшијама, а тобоже бисте желели да живите заједно са њима. А ‘тројка’ има и тај отомански менталитет. Хтели би да владају целом БиХ, да све буде њихово и да им Срби и Хрвати служе као неко ко извршава њихове налоге. Односно да они уживају на сарајевским сећијама а да им ови доносе на ноге своје богатство.“
Зато није ни мало ружичасто стање и није ни мало светла будућност БиХ са овом бошњачком екипом на власти, истиче Козомара и додаје да међу њима предњачи Бећировић као најновији јастреб бошњачке политике.

Бећировић је очигледно у намери да придобије гласачко тело Бошњака почео да екстремно наступа не само у БиХ већ посебно у иностранству. Недавно је био у Немачкој код Аналене Бербок и веома је ружно говорио о Милораду Додику, подсећа Козомара.
Џентлменски споразум на штету Срба

На питање да ли је могуће ишта учинити да би се спољна политика БиХ вратила на нормално стање, Козомара одговара да се Република Српска договорила са Бошњацима и Хрватима пре 20 година да се у изборе амбасадора и конзула једни другима не мешају.

„Дакле, кога год да предложе то мора да се прихвати и зато је Лагумџија и отишао за амбасадора у Њујорк. Проблем Републике Српске је што се у тим дипломатским односима и дипломатској кадровској политици не налазе искусни људи него почетници, људи који се никад нису бавили дипломатијом и немају референце да се супротставе таквим типовима као што је Златко Лагумџија. Имали смо прилику да га оспоримо, да кажемо нећемо њега али имамо тај прећутни договор, џентлменски споразум да се не мешамо једни другима у избор дипломатских представника.“
Тако да тешко шта могу Срби да ураде у дипломатији, а најефикасније би било, али је очигледно да нема те храбрости, да се одлучи да се једноставно не учествује у раду заједничких органа БиХ, закључио је Козомара.