Претње министра одбране БиХ Зукана Хелеза да ће бошњачке власти, у светлу усвајања резолуције о Сребреници у УН, затражити укидање Републике Српске, тако што ће она бити подељена на два кантона, а њено име избрисано заувек, су неозбиљне и злонамерне, као и он сам, кажу саговорници РТ Балкан.
Сличне идеје о распарчавању Републике Српске и унитаризацији БиХ с времена на време чују се из Сарајева, али ту мора да буде јасно да се из Федерације не придржавају Устава и да, самим тим, крше и Дејтонскки мировни споразум, указао је за РТ Балкан професор међународне политике Милош Шолаја.
Шолаја истиче да су потези из Сарајева, посебно са резолуцијом у УН озбиљно угрозили Дејтонски мировни споразум, према којем само Председништво БиХ и то консензусом, креира спољну политику, док су министарство спољних послова, али и сва друга, ту само да делују саветодавно, када су у питању значајне државне одлуке.
„Он одавно има изјаве које су без икакве логике, које су ношене националним осећањима, на том принципу да то више никога и не изнађује. Производи супротан ефекат и заоштрава ситуацију у БиХ“, оцењује професор међународне политике Милош Шолаја.
Хелез је у истом телевизијском гостовању у којем је најавио укидање Републике Српске отишао и корак даље и запретио да ће, ако се не повинују овом плану, „извући дебљи крај“ и проћи као Срби из Републике Српске Крајине, који су протерани у „Олуји“, поручивши да би била „предност“ ако би се Срби сами иселиле.
Министар Хелез, иначе склон запаљивим популистичким порукама, само је пролазни функционер из Федерације БиХ, а Република Српска трајна категорија загарантована Дејтонским мировним споразумом поручио је за РТ Балкан заменик министра одбране у Савету министара БиХ Александар Гогановић.
„Хелезове изјаве о укидању назива Републике Српске и цепању Српске су неозбиљне, злонамерне и неутемељене. У исто време су супротне ставовима међународне заједнице, која је прихватила име Републике Српске, јер је Српска страна потписница Дејтонског споразума“, нагласио је Гогановић.
Како је наводи Гогановић, Хелез непрестаним вређањем и помињањем Републике Српске у негативном контексту вређа Србе, али и друге народе који живе у Српској и део су мултиетничких Оружаних снага БиХ, што је недопустиво.
„Да је Хелез имао политичку зрелост, знао би да свака наша изјава мора да се мери, јер се одражава на систем одбране. Никада нећу скупљати јефтине политичке поене наношењем штете систему одбране и нарушавањем односа у мултиетничким оружаним снагама, као што то ради министар одбране“, рекао је Гогановић.
Када је у питању озбиљност речи Зукана Хелеза и тежина коју оне носе, према речима професора Шолаје, у принципу опште теорије државе, министарство одбране може да се сматра важним, али у БиХ постоје три компоненте и у самом министарству су три националне политике.
„Министарство одбране у Савету министара БиХ у којем и заменици из друга два конститутивна народа, који званично немају министарску позицију, полажу заклетву и они су практично у рангу министра и ако се они не усагласе – нема одлуке. Хелез производи такве ситуације у министарству да је оно, само по себи, највећа опасност по сигурност и стабилност у БиХ“, указује Шолаја.
Гогановић додаjе да Хелез као министар треба да буде први који ће инсистирати и радити на томе да се сви народи осећају пријатно у БиХ и да се потруди да све функционише у систему одбране.
„Већи део свог мандата Хелез се бавио Српском, председником Српске Милорадом Додиком и председником Србије Александром Вучићем, уместо да прихвати мој изузетно добронамерни позив да се заједно носимо са нагомиланим проблемима у систему одбране и обезбедимо чланове мултиетничких Оружаних снага БиХ достојанственим условима за живот и рад на војним локацијама, пре свега на унапређењу инфраструктуре, обезбеђивању нових униформи и квалитетним оброцима“, рекао је заменик министра одбране.
Ипак, Хелез је изјавио и да „представници међународне заједнице са којима сваки дан разговара деле његове ставове“, што значи да, или постоји део међународне заједнице који жели да подрије Дејтонски мировни споразум, чијим потписивањем је прекинут рат у БиХ и поново изазове потресе на Балкану, или просто говори неистине.
На крилима резолуције која је усвојена у УН, а за коју није гласало 109 земаља чланица, уз сличне изјаве министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића, који БиХ третира као унитарну државу у власништву бошњачког народа, да ли би, ипак, могло доћи до притисака да се укине Српска?
Када је у питању министар Елмедин Конаковић, према речима професора Шолаје, он је сасвим случајно постао министар, јер је склопљена коалиција против СДА, али и да, упркос притисцима одрешених западних земаља БиХ може да опстане само ако се поштује Дејтонски мировни споразум.
„На причи о гледању у будућност БиХ он је дошао до позиције, међутим, његово деловање је у супротности са Уставом БиХ“, указао је Шолаја, додајући:
„Он је свој политички пораз дефинитивно доживео заједно са бошњачким чланом Председништва БиХ Денисом Бећировићем и амбасадором БиХ при УН Златком Лагумџијом, када нису успели у намери да на транспарентан начин добију подршку за резолуцију о Сребреници.“
Саговорници РТ Балкан слажу се да овакве и сличне изјаве не доприносе миру у БиХ, али да је врло вероватно да је и ово део предизборне кампање, за предстојеће локалне изборе на јесен.