Три дана хода до Светог Василија: Ништа те не може спречити и ништа није тешко на путу — под Острог

Нема те обавезе, испита на факултету који би могао да ме заустави, трећи пут идем под Острог. Овај догађај чекам целе године. Не знам како бих га описала, то је посебан осећај. Није тешко ходати када знамо где и због чега идемо. Док ходамо, све лоше мисли покушавам да потиснем, да имам што више времена за молитву, што више времена за унутрашњи мир.

Ово за Спутњик каже Оља Илић из Гацка, студенткиња друге године медицине на Војно-медицинској академији.

Ова девојка једна је од 97 ходочасника који су пре два дана из тог града пешке кренули у Црну Гору да се поклоне моштима Светог Василија Острошког, поводом његовог празника.

Највише је младих. Колону предводи њихов парох, свештеник Саша Којовић. Иако већ два дана ходају кроз врлети Херцеговине и Црне Горе, по његовом гласу јасно је да умора нема.

„Какав умор, ово нам је посебна радост и част. Ова колона је целим бићем свесна значаја и љубави Светог Василија. Наша вера се управо храни чудима Светог Василија Острошког“, каже нам отац Саша.

Додаје да кренути у Острог пешке за народ из Херцеговине, земље где је Свети Василије поникао, није ништа необично. То су радили и њихови преци, вековима.

„Ово је природан наставак онога што је било раније. Вера је наставак онога што смо наследили од наших предака. Чување наше вере у Господа Исуса Христа, чување православља, то није само дуг прецима, то је дубоко у нашим бићима“.

Могао би везаних очију до Острога

Поред оца Саше на челу колоне је Радован Ћорић. Он би могао и везних очију од Гацка до Острога, ово је 22 пут да пешачи у молитви.

Пропустио је само прва два ходочашћа од 1999. од када се на велики празник иде овако, у већим групама.

„То је један велики догађај и један велики доживљај. Нешто прелепо. Идемо да се поклонимо Светом Василију, нашем светитељу. Док будем могао ходати, ићи ћу. Пре нас је било мање, а ове године скоро сто. Много је омладине, много студената, матураната. То је једно прелепо дружење, али и велико ходочашће, велика светиња“, каже нам Ћорић.

Он је један од најстаријих у колони, има 58 година, рођен у Мостару, по занимању електричар, ради у руднику и термоелектрани Гацко. У доброј је форми, каже:

„Од 2001. путујем у славу Светог Василија. Прешао сам више од две хиљаде километара, кажу, мого сам стићи до Москве. Драго ми је да нас је Спутњик пронашао у овом путу, таман да поздравим братски руски народ. И за њега ћемо да се помолимо, кад дођемо до циља“.

Духовни предводник ове колоне, отац Саша, додаје да у њој није само народ из Гацка, ту су и верници из других градова који су пореклом везани за ово мало место у Херцеговини. Има их из Бањалуке, из Србије.

„Више је група кренуло на овај пут, иду са разних страна као притоке реке, а на крају се сви слију у једну огромну матицу која води ка манастиру Светог Василија. Ту се окупимо предвече, да би сутра, 12. маја, славили Светог Василија Острошког“.

И деца у крсном ходу

Из Билеће је да се поклони моштима Светог Василија Острошког пошло 350 људи, из Невесиња 120. Међу њима су и тројица дечака од 12 година, а најстарији ходочасник је у седмој деценији живота.

„У свакој групи има деце, ми имамо нашу Невену из Гацка, иде у седми разред. Указали смо јој част да прва носи икону у литији, посебну икону која се на смену носи. После ћемо је вратити у цркву, ту чека овај догађај у славу Светог Василија следеће године“, каже отац Саша.

На поклоњење и мајци Светог Василија

Река људи која је пре два дана кренула на поклоњење великом српском светитељу има још једну важну притоку. Јутрос је кренула из Требиња.

Иако се физички неће срести, биће сви заједно у молитви. Требињски парох Велимир Ковач повео је народ у Мркоњиће, место 30 километара удаљено од Требиња, у коме је рођен Стојан Јовановић – Василије Острошки и Тврдошки.

Са тог је места у Поповом пољу гледао према манастиру Завала у који је отишао са 11 година.

Кренули су од Саборног храма, а пут планирају да пређу за шест сати, да стигну на вечерњу службу, бдење које ће се служити у манастиру у Мркоњићима.

На појединим местима ће се заустављати, читати делове Јеванђеља и молитве, биће то литија.

„То је древни обичај код нас, али и у другим православним народима, а крсни ходови нарочито су познати у Русији. Народ се одувек овако окупљао, из свих места у Херцеговини, а Црква ходочашћима дала форму, не само из молитвеног, већ и из безбедносних разлога. До самог Острога људи ходају и ноћу магистралним путем. Може бити опасно, али ево, захваљујући Богу и Светом Василију, чуду његовом, до сада се никада није десило да је неко повређен у том ходу“.

Отац Велимир додаје да предводи верни народ у ново велико поклоничко место у Херцеговини у које сада долазе људи из целог света.

„Прошле године извађене су мошти мајке епископа захумског Светог Василија Праведне Ане – Анастасије. Оне су у манастиру у Мркоњићима, њима ћемо да се поклонимо“.