Где су се сакриле српске странке и организације у Црној Гори: Сребреница пролази без последица

Све и да најава премијера Црне Горе Милојка Спајића о пружању подршке резолуцију о Сребреници буде упамћена као „морална и политичка“ катастрофа, како је описује Милорад Додик, она неће довести црногорску власт у кризу, нити ће утицати на њену смену, упркос чињеници да би скоро 60 одсто грађана Црне Горе било против тога.

Овако политички аналитичар и председник Центра реалне политике Војин Грубач тумачи новонасталу ситуацију у којој земља са скоро половином српског становништва пристаје на то да подржи срамну резолуцију која би Србе пред целим светом оцрнила као геноцидан народ.
Грубач истиче да је добро што је Спајићева влада одбацила макар то да буде коспонзор резолуције, али да је прави проблем чињеница да је изостала друштвена ангажованост српских невладиних организацијама и појединаца. Требало је, каже он, да јасно и гласно кажу да се противе томе да делегација Црне Горе гласа за спорну резолуцију у Уједињеним нацијама.

На једној страни имамо преко стотину невладиних организација и појединаца који су притискали владу Спајића да коспонзорише резолуцију о Сребреници, самим тим и да гласају за њу, док на другој страни немамо ни друштвених организација, ни политичких партија, које би износиле супротан став, рекао је Грубач за Спутњик.

Осим његовог Центра реалне политике који се залаже за неутралност односно уздржаност, нико се није јављао ни оглашавао по овом питању. Да се којим случајем део јавности јасно и гласно заложио против резолуције, каже он, вероватно би се на неки начин створила клима и противтежа онима који су за коспонзорство и резолуцију.

Демократе се уопште нису изјашњавале по том питању. Да су бар они рекли да су против резолуције или за уздржаност, влада Спајића би била у много бољој ситуацији. Овако је дисбаланс снага био невероватан. С једне стране сте имали много политичких организација, ту су ДПС и његови сателити са преко стотину невладиних организација које су за коспонзорство и за резолуцију, а са друге стране нема ништа.
Влада неће бити угрожена

Грубач процењује да ће црногорска власт у сваком случају опстати. Сигурно да ће бити незадовољства, међутим, то неће довести актуелне странке у питање. Ни политичке организације од којих се очекивало да бар јавно осуде или изразе своје противљење нису се оглашавале, а наш саговорник у томе види страх од губљења позиције због незадовољства Запада.
Могуће да у томе виде опасност од тога да изгубе позиције учествовања у власти. Знамо да је притисак Запада изузетно невероватан за сваку политичку организацију која се тренутно налази у власти и они се плаше да би им, на неки начин, изјава да су против резолуције о Сребреници, могла довести до тога да оне буду потиснуте из власти.

Он подсећа на то да се прва злоупотреба Сребренице догодила 2021. за време Кривокапићеве владе, а да се данас исто чини. Велике силе гурају резолуцију о Сребреници у скупштини Уједињених нација, што се у Црној Гори користи као средство притиска на Спајићеву владу. Грубач подсећа на ситуацију у којој је апсолутна већина грађана била против признавања Косова, па да се ни тада ништа значајно није десило када је премијер Марковић донео званичну одлуку о томе.
Власт Ђукановића је признала независност Косова у тренутку у којем је 85 одсто народа Црне Горе било против тога и ни тада се није десио бунт, односно десио се али не у већој мери у којој би власт била поремећена, будући да алтернатива не постоји.

Све нас држе у шаци
И после пада режима Мила Ђукановића, говори Грубач, Квинта још држи под апсолутном контролом власт у Црној Гори и они су ти који одређују и дају упутства о томе како Црна Гора мора да води своју спољну политику. То је, каже он, предуслов да власт и даље постоји у формату који познаје.

Уколико се обори влада, бићемо у истој ситуацији, само што ће ДПС бити у власти, а та варијанта се не сме десити. Мислим да су грађани Црне Горе и те како свесни да влада Црне Горе и парламентарна већина немају могућност да се отргну од тих правила игре које је наметнуо Запад.
Грубач објашњава да је тренутна геополитичка ситуација таква да амбасаде Квинте намећу Црној Гори, као и другим држвама Европе, свој став. Данашњи став европских држава по питању рата у Украјини, односа према Русији и Кини, Косову и свим другим темама истоветан је. Ту не сме бити искакања и врше се невероватни притисци на сваку владу која почне другачије да размишља. У томе се не разликује ни влада Црне Горе, која је утерана у причу да њена спољна политика мора бити усаглашена са политиком Европске уније и, како Грубач каже, англосаксонаца уопште.