Макронове поруке Србији: Од срдачног дочека до оштрих речи

Чак три пута у једном дану Француска је постројила своју гарду у част посете српског председника Александра Вучића. Војни оркестар je свирао српску химну, а француски председник Емануел Макрон дочекао га је срдачним поздравом и загрљајем.

Мање срдачне биле су изјаве уочи састанка у Јелисејској палати када су се двојица председника обратила новинарима.

Макронове поруке могу се поделити у три групе: Србију види под окриљем Европске уније и нигде другде, најављује унапређење сарадње Београда и Париза у бројним областима, а посебно у војној, док у дијалогу са Приштином сматра да су обе стране подједнако допринеле, те да би требало да учине још више, због чега је Вучић реаговао и одговорио домаћину.

Макрон покушава да доврши план Запада о Косову

Макрон је, користећи се свим елементима доброг домаћина, пажњом која је наглашенија него код других сличних посета, припремао атмосферу и терен за померање нашег става у вези са Косметом у правцу жеља Запада, каже некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић у изјави за РТ Балкан.

„Макрон је то учинио на један индиректан начин који не повређује наша осећања, али који је на линији такозваног немачко-француског плана. Француски председник је покушао да држи еквидистанцу, односно да су и Београд и Приштина подједнако допринели садашњем дијалогу, и једни и други колико су могли, али да је то је уравнотежено“, указује наш саговорник.

Запад који је уједињен према нама има проблем како да доврши процес нормализације односа до нашег признања независности тзв. Косова и довија се на разне начине, оцењује Јовановић.

„Макрон је, са фамом да је Француска традиционални пријатељ Србије и због развијених личних односа са председником Србије, изабран да направи напредак у том правцу у разговору са нашим председником“, каже Јовановић.

Вучић је то осетио, наводи наш саговорник, и у обраћању пред новинарима направио неопходну корекцију, врло директно оспоравајући Макронову изјаву да су обе стране учиниле оно што могу да се ствари помере ка споразуму.

„То је био неопходан одбрамбени ефекат који је наш председник учинио наспрам покушаја Макрона да по мантри Запада изједначи допринос и једних и других. Та корекција коју је председник учинио пред очима целог света је врло храбра и доста је неуобичајено да гост исправља домаћина“, напомиње Јовановић.

Наш саговорник закључује да питање Космета остаје и даље отворено све док Запад не схвати да је био превелики залогај да Косово агресијом прогласи независном државом и од Србије тражи признање.

„Временом би морали да схвате да је то превише, а кад је нешто превише, онда није објективно оствариво већ се ревидира“, закључује Јовановић.

Добити оно што се добити може

Француска нема самосталну спољну политику, због чега Макрон мора да извршава наређења која долазе из НАТО-а и из Вашингтона, па нема сумње да упркос посети Вучића, битног заокрета у њиховој политици не може бити, сматра редитељ Драгослав Бокан.

„Ми не можемо да наше противнике приведемо познанију права, нити да ставимо неко историјско огледало пред њих па да се они згрозе од онога што ће видети и да се покају. Али можемо да сваку пукотину у јединству НАТО земаља и сваки и најмањи разлог и мотив употребимо да добијемо нешто на времену, на смањивању притиска“, каже Бокан.

Тај покушај да добијемо оно што се добити може у ствари је суштина одласка Вучића у Париз, сматра наш саговорник.

„Ми покушавамо да не будемо последња жртва система који доживљава агонију, већ да преживимо прве минуте новог система организовања међународне политике по правилима мултиполарног света“, оцењује Бокан.

Када Французи виде српског председника како хода поред њиховог председника, крај почасне гарде, тог тренутка код њих Србија није више само земља злочинаца, негативаца, људи који наводно протерују Албанце и врше етничко чишћење, каже Бокан, већ то делује као долазак озбиљне земље која има предисторију односа са Француском који имају своје светле тренутке.

„Медијски колатерални ефекат посете српског председника доказује да ми нисмо одбачени негативац, да нисмо просјак који је дошао да моли, већ да смо озбиљна земља. Пошто Француска види у Африци шта значи пропаст лоше вођене међународне политике, онда воде рачуна да Србију не груну још више у наручје Русији, Кини и њиховим савезницима“, закључује Бокан.