Срби у косовским затворима: Оптужен за ратни злочин пошто је стан убијене мајке укњижио на своје име

Зоран Костић, 73-годишњи пољопривредник, угледни српски домаћин из Прилужја, српског гета на КиМ, који је читав живот провео на Косову и Метохији, шест месеци већ чами у затвору високог ризика у Подујеву, оптужен да је починио наводни ратни злочин. Горе од робије, Зорану је, причају његови рођаци, уверење да невин лежи у затвору, да се ни о ког није огрешио, уосталом, да је крив, да нешто има на души, не би на Косову остао пуне 24 године после рата.

Зоран Костић ухапшен је пред својом кућом 20. септембра прошле године. Оптужен је да је у једном селу на Космету, као командир јединице полиције са групом људи починио злочин, а он, каже његов синовац Милан Костић, „нити је био полицајац, нити је кад био у униформи, нити је учествовао у каквој акцији, нити је из села излазио за време рата – и то зна не само цело Прилужје, него и околна села“.

„Ухапшен је зато што је један од виђенијих људи у селу. Костићи су приватници, имућни људи, циљ је да се остали Срби застраше. Ако хапсе, утицајне, шта ови остали да чекају. Њихов циљ је да унесу страх међу људе“, каже Милан Костић за РТ Балкан.

Од хапшења, Зорану се редовно продужава притвор, суд не интересује ни његово лоше здравствено стање, чињеница да његово срце ради са само 30 посто капацитета.

Према подацима Канцеларије за КиМ, крајем децембра прошле године у косовским  затворима било је 28 Срба, њих осморица имају правоснажне пресуде. У међувремену је, почетком фебруара, Златан Арсић, после ослобађајуће пресуде пуштен на слободу. Овај податак односи се, међутим, само на Србе против којих се воде или су вођени и завршени, како оцењују из Канцеларији за КиМ, политички мотивисани судски процеси. Према неким незваничним подацима, у косовским затворима је још око 60 Срба који су тамо по различитим другим основима, који су оптужени или којима је суђено за друга кривична дела.

Протеклих година, када су хапшења Срба на КиМ у питању, успостављена су и нека „правила“. Тако је забележено више случајева хапшења расељених Срба јужно од Ибра док су обилазили своје куће и некадашња имања на Космету. На северу, Срби завршавају у затвору углавном због протеста, барикада, у последње време због изражавања незадовољства због узурпација зграда општина од стране албанских специјалаца маја прошле године.

Милорад Ђоковић (55), пре хапшења једини Србин у Витомирици, лежи на робији већ скоро две године под сумњом да је починио ратни злочин. Ухапшен је пошто је почео судски процес за заштиту своје имовине отете од стране Албанаца, а таман пошто је добио пресуду Вишег суда у Приштини којом му је признато право на имовину, комшије Албанци до темеља су му срушили кућу.

Пред посебним одељењем основног суда у Приштини у току је процес против Ђоковића који узалуд понавља да није крив и да није починио ништа од оног за шта га терете. На месту на коме је била Милорадова кућа, биће – аутобуско стајалиште.

Такође због наводног ратног злочина, Ненад Арсић из Чаглавице одлежаће у косовским затворима шест година. Арсићу је суђено и пресуђено јер је током рата на КиМ, наводно, тукао Јакупа и Скендера Шаљу и терао их да пију ракију и певају „Ој Србијо мила мати…“ Арсић је у међувремену узалуд понављао да су га браћа Шаља оптужила јер – није желео да им прода део свог имања..

Душко Арсић из Матичана код Приштине осуђен је пре месец дана на 13 година затвора јер је судско веће утврдило да је он 1999. године у селу Бутовац учествовао у протеривању Албанаца и малтретирао једно малолетно лице.

„Заглавио сам због своје земље“, рекао је Арсић на једном од саслушања и додао како је пријава за наводни ратни злочин против њега поднета три дана пошто је поднео тужбу за утврђивање ништавности уговора којим је његова имовина продата на основу фалсификоване документације.

У затвору је већ 15 месеци и Слађан Трајковић из Бошњачке махале у Северној Митровици, који је, као и Костић у јако тешком здравственом стању. Последње рочиште Трајковићу одржано је јуче, захтев бранилаца и породице да се брани са слободе за сада није прихваћен.

Августа 2023. године у својој кући у селу Љубожда крај Истока где је живео последњих шест година како се вратио на КиМ ухапшен је повратник Жарко Зарић. Оптужен је такође за ратни злочин. Шест година под терором Албанаца, Зарић није показивао намеру да попусти и да напусти Косово и Метохију.

Претходно је под истом оптужбом ухапшен и Момир Пантић, бивши полицајац из Истока. Хапшење Пантића убрзо је доведено у везу са његовом намером да преузме документацију у вези са његовом имовином у Истоку, али и 15 хектара земље колико има у Осојану.

Због наводног „психичког и физичког злостављања Албанца из Пећи“, Зоран Ђокић из овог града осуђен је на 12 година зaтвора. Адвокат Љубомир Пантовић изјавио је после изрицања пресуде да је Ђокић осуђен без и једног доказа да је починио било какав ратни злочин, те да је пресуда изречена на основу „лажних изјава појединих сведока као и да су истрага и суђење спроведени мимо закона, те да су сви изведени докази јасно говорили да Ђокић није крив“.

Гаврило Милосављевић из Истока ухапшен је почетком децембра 2022. године када је по позиву отишао у седиште општине да реши имовински спор око стана своје мајке Љубомирке која је 1999. године киднапована а затим и зверски убијена. У затвору је завршио таман кад је успео да спорни стан укњижи на своје име.

Када је 10. децембра 2022. године косовска полиција ухапсила Дејана Пантића, Србина из Северне Митровице, бившег полицајца, његова породица скоро две недеље није знала ни где се он налази. Дејан је за то време данима спавао у контејнеру на Јарињу, на столици, везан лисицама. Тешко болесни Илија Елезовић такође из Северне Митровице, ухапшен у јуну прошле године, преминуо је недавно, убрзо по пуштању из притвора.

Велики број Срба ухапшених на Јарињу, Брњаку, на улици, у својим кућама због „ратних злочина“, барикада, „побуне против уставног поретка“ смештени су у затвор високог ризика у Грдовцу код Подујева. Међу Србима он слови као најозлоглашенији пошто су у њему смештени оптужени или осуђени за најтежа кривична дела.

После трагичних догађаја у Бањској септембра прошле године, чланови породица ухапшених Срба који се налазе у затвору код Подујева изјавили су да се затвореници српске националности у том затвору суочавају са правом тортуром.

Испричали су да Србе у затвору терају да причају албански, да им је хладно, да управа не дозвољава да се донесу ћебад или грејалице, да затвореници не добијају медицинску терапију, да је количина хране за ручак преполовљена, да међу затвореним Србима има и дијабетичара а да им за доручак дају мед, крем или џем…

Недавно изјава Аљбина Куртија да „има врло мало оптужница за безброј злочина почињених над грађанима, уставним и правним поретком и територијалним интегритетом у 2022. и 2023. години“, уз све друге недаће, додатно је узнемирила Србе на Космету. После ове изјаве остало је отворено питање у коме ће тренутку Курти поново активирати спискове са именима више од 60 Срба оптужених за подривање „уставног поретка Косова“, односно када ће му са Запада стићи зелено светло за тај подухват упркос ранијим гаранцијама истог Запада да неће бити хапшења ни прогона због постављања барикада?