Ситуација са набавком лекова у здравственим центрима на северу, посебно за најтеже пацијенте је драматична, изјавио је за „Јуроњуз“ доктор Небојша Србљак, интерниста кардиолог, шеф пејсмејкер центра и одсека за дијагностику кардиоваскуларног одељења КБЦ Косовска Митровица.

Здравствени центри на северу Косова и Метохије у последњих неколико месеци имају озбиљан проблем са снабдевањем лековима, медицинским материјалом и опремом. Због тога су пацијенти, међу којима има и Срба и Албанаца, принуђени да лекове и потребна медицинска средства купују у апотекама и плаћају их сопственим новцем, иако су осигураници РФЗО-а.

Доктор Србљак казао је да је проблем велики и да лекари са севера већ месецима не успевају да га реше.

„Реч је о класичној опструкцији косовских власти на административним прелазима. Министарство здравља Репубике Србије редовно шаље лекове и медицински материјал према нашим потребама, али они не стижу до нас. Косовска администрација се, међутим, позива на своје царинске прописе о увозу лекова, иако се они заправо не увозе, већ само дистрибуирају у оквиру здравственог система Србије“, додао је Србљак.

Ово није први пут да се здравствени радници на КиМ суочавају са сличним проблемима, али од жалби приштинским институцијама очигледно нема вајде.

„Имали смо пре неколико месеци проблем с набавком кисеоника за операционе сале, који је решен тек после писања у медијима и реакције међународне заједнице. Косовска царина нема ни један једини аргумент да спречи лекове да дођу до наших болница. Ми немамо контакт ни са једним добављачем лекова, већ их, као део система, добијамо од Министарства здравља Србије. И у обавези смо да лечимо све пацијенте који припадају РФЗО, а међу њима има и много Албанаца са српским документима који користе наше услуге. Покушали смо више пута да контактирамо са косовском администрацијом у вези са овим проблемом, али они се, једноставно, праве луди“, рекао је Србљак.

Лекова неопходних за болничко лечење у Северној Митровици има, али само у појединим приватним апотекама. Неки заменски медикаменти постоје и у апотекама које држе Албанци.

С друге стране, у здравственим центрима под контролом приштинске администрације лекова има, набављају се углавном из Турске, али њихова фармакопеја (законски прописани лекови који су дозвољени за лечење људи) се разликује од оне која се користи у српском здравству.

„Ситуација је озбиља, чак драматична. Управо сада, за једну онколошку пацијенткињу супруг је морао да набави терапију у Београду. А шта да раде они који немају могућност да лек купе у апотеци или оду преко административне линије и купе га негде у Србији? Ова опструкција рада здравствених установа на КиМ, међу којима је и КБЦ Приштина са седиштем у Грачаници, као и сви здравствени центри широм КиМ који су у здравственом систему Србије, никако није случајна. То је нама, који овде живимо, сасвим јасно, али начин да се проблем реши мора да се пронађе, јер људи умиру“, закључује доктор Србљак.