Павлинина песма на Иксу: Како је девојчица из Ораховца постала предмет мржње „друге Србије“

Двоје новинара Нове и Н1 надовезали су се увредљивим коментарима на објаву корисника Икса који је окачио снимак Павлине Радовановић како пева и оптужио је да позива у рат

Нико од нас није вређао нити на било који начин таргетирао ту девојчицу, правда се два дана после коментара у којем је написао да четрнаестогодишња Павлина Радовановић позива у рат корисник Икса Hibrid Drako genetike, мислећи на свој пост и коментаре двоје новинара Нове и Н1 на њега.

Овај корисник је испод видео-снимка на којем мала Павлина из Ораховца на Косову и Метохији пева песму „Христе Боже“ написао: „Некада су деца певала песме попут ‘Разболе се лисица суши се ко грана’, а данас позивају у рат“, на шта је новинар Нове Жељко Вељковић додао „општенародни повратак у средњи век“, а новинарка Вања Ђурић са Н1 да „тако мала звучи као нека старамајка из косовског циклуса“.

Сво троје је изгледа понела песма, једна од оних која их толико иритира, о одбрани српске отаџбине, па су се у свом гневу занели и извређали четрнаестогодишње дете. Без икаквог повода, ако тако нешто уопште може и да има повод. Оптужујући је за ратно хушкање, сврставајући је међу оне који нас враћају у мрачно доба и, можда и најбесмисленије, исмевајући је због тога што личи на своје претке – старамајку из косовског циклуса.

Вања Ђурић је, не без разлога, обрисала након овог поста свој налог на Иксу. Можда јој је неко у међувремену објаснио да је на националној основи, а вероватно и верској, исмевала четрнаестогодишњу девојчицу, и да би и њена, као и објава друге двојице, спадала у кршење дечијих права. Уз то, дискриминација и вређање, и то још малолетника, је не само неморална и нељудска, већ и кажњива законом и новинари Нове и Н1, тако осетљиви на дискриминацију, сигурно то знају.

Жељко Вељковић је у политикантском маниру све прогласио за „извртање чињеница“, иако их је он, као и његова колегиница, већ изврнуо до непрепознатљивости. Јер као што је у свету Вање Ђурић „српска старамајка из косовског циклуса“ затуцана старица која не може да буде узор девојчицама, а не мајка Југовића, српска племкиња чији су синови погинули бранећи слободу своје земље, тако и у Вељковићевом свету постоји „мрачни средњи век“, један историјски врло површан и пре свега нетачан опис тог периода.

За разлику од своје колегинице, Вељковић је прекаљени борац – њега су већ једном од разјарених Срба на Иксу бранили бошњачки медији када су 2021. године изразито забринути извештавали о салви увреда и претњи које су се сручиле на њега када је покушао да, прилично театрално, објасни Србима у најави вести на телевизији „Њузмакс адрија“ да су деведесетих били или кољачи или немоћни Слобини таоци.

„Где сте били деведесетих? Колико сте села спалили? Јесте ли донели кући бар један фрижидер, прстен или златан зуб? Јесте ли убили бар једног човека у Сребреници? Укопасте ли неког Албанца у масовну гробницу? Или сте можда тих година изгубили неког свог у Босни, Крајини, на Косову? Док сте чекали у редовима за шећер или хлеб, плату мењали за пет марака, марке за бугарски бензин“, питао се тада Вељковић.

Коначно, ни корисник од којег је све почело, а који је уверен да није таргетирање кад објавите нечији видео-снимак и свој отровни коментар испод њега, изгледа не зна да се са певањем „Разболе се лисица“ завршава у вртићком узрасту, што очигледно није Павлинина животна доб. Срећом били су ту други много прецизнији корисници Икса који су га подсетили да су деца, основци Павлининог узраста, некада певали „Тихо хучи Сутјеска, крв плива по њој“ на школским приредбама. Али тада није било Икса да истраживачки новинари и грађани „забринути за ментално стање нације“ упозоре на „фашизам“, „џамахирију“, „талибане“.

„Напади на Павлину Радовановић, нашу Павку, само су показатељ танке линије од самомржње тј. аутошовинизма до вербалног а можда и физичког насиља“, написао је на свом телеграм каналу професор Православног богословског факултета у Фочи и колумниста РТ Балкана протојереј Дарко Ђого.

За оне који не знају, описао је како мала Павлина и њена мајка Лела живе.

„Пријатељу, оне изађу из Ораховца кроз све могуће и немогуће ОВК страже, певају и бодре нас, почесто и чувену песму о ослобођењу Ораховца ‘Генерале, нек је твојој мајци хвала’, и онда – након свега, опет кроз све страже и патроле, у Ораховац, енклаву, гето… Не знам шта је храброст, ако није то. И зато није просто ружно већ неприхватљиво, морбидно и џиберски малтретирати то величанствено дете. А Павка ће даље. Да пева о снази овог народа која тек треба да се пробуди. Српкиња је то и то из дивне Метохије. Њу само расплаче красота народа који је воли“, написао је Ђого.

Суштина свега је да једно дете на Косову и Метохији неће да скрива своје порекло, неће да заборави свог деду, прадеду, чукундеду, а поготову не старамајку, прабаку и чукунбаку чију ношњу носи, неће да кличе с љубављу ропству и „реалности на терену“ већ пева о слободи и части.

Таква Павлина Радовановић смета зато што пева. Она кочи наш европски пут, онај на којем нам отворено траже да признамо самопроглашену државу Косово, вековну српску земљу.

За то време, у тој истој Европској унији којој тежимо, тројица дечака годину дана старија од Павлине завршавају на Бадње вече у болници са тешким телесним повредама које им је нанела група двадесетогодишњака у Вуковару јер су двојица од њих причали екавицу. Но, они су само „дечки“ који отварају главе, а Павлина која пева је „уништена профашизмом“, како је то написао онај корисник с почетка текста који не таргетира децу.