СПЦ: Судска пресуда у Хрватској неправична, православна црква претрпела штету и неправду

Српска православна црква је после вишегодишњег суђења изгубила парницу у Хрватској, претрпевши двоструку штету и неправду. Наиме, штета почињена на резиденцији митрополита загребачких, која је током ратних збивања деведесетих година прошлог века срушена минама, није надокнађена, а пресуђено је и да црква држави Хрватској мора да надокнади судске трошкове у износу од 100.000 евра, наводе из Српске православне цркве.

Поједини медији у Србији су објавили да је Трговачки суд у Загребу за 19. децембар заказао рочиште на којем ће се одлучивати о предлогу отварања стечаја над СПЦ у Хрватској, Митрополијом загребачко-љубљанском, а владика Кирило (Бојовић), администратор митрополије, треба да достави попис имовине и обавеза епархије.

Поводом те парнице у СПЦ истичу да је пресуда неправична.

„Поједина гласила у Србији, са мање или више отвореном злурадошћу, на сва звона објављују вест о ‘банкроту Митрополије загребачко-љубљанске’. Неки пак, који своје нерасположење према Цркви маскирају српским именом, мада тачно знају о чему се ради, због остварења циљева због којих су основани и финансирани, предводе још једну кампању лажи и то на подручју на коме је наш народ изложен сталним притисцима, а у конкретном случају, наноси му се штета и очигледна неправда“, кажу у СПЦ.

Подсећају да је 11. априла 1992. године, у 22:45, минирана палата Митрополије у центру Загреба.

„Штета је била огромна, јер се први спрат урушио и уништио све у приземљу, добрим делом и веома драгоцену музејску поставку и раритетну библиотеку, које су се, уз резиденцијални део у тој палати налазиле. По окончању ратних збивања, покојни митрополит загребачко-љубљански Јован, водећи се начелом правичности и праксом коју је држава, у другим случајевима, примењивала сносивши трошкове у рату уништених непокретности, покренуо је процес надокнаде за ову палату из 1886. године, дело немачког архитекте Круне Вајдмана“, кажу у СПЦ.

Поводом пресуде да СПЦ треба да надокнади трошкове у износу од 100.000 евра, наводе да је СПЦ у међувремену, као добар домаћин, својим средствима до најмањег детаља обновила своју плату, која је и данас репрезентативни украс Загреба.

„На послетку, они који лију крокодилске сузе над српском црквом у Загребу, могу слободно да узму марамицу и да се убришу. Мада је пресуда неправична, тај износ за Црквену општину загребачку не представља посебан проблем, јер је претходних година, док је у Загребу био патријарх Порфирије, црквена имовина битно обогаћена многим веома вредним некретнинама“, поручују из СПЦ.

Како наводе, на послетку остаје веома горак укус.

„Приходи од непокретности, уместо да буду коришћени за помоћ православном српском народу у Хрватској што им је и једина намена, требало би да буду уплаћени држави, док се поједини београдски медији томе радују као да су они на добитку. Можда и јесу?“, истичу из СПЦ.