Епископ славонски Јован: Парадржавна иницијатива са Гидеоном Грајфом користила Јасеновац у псевдополитичке сврхе

Не постоји државна политика Србије или Српске за ревизију историјских чињеница

Владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) изјавио је да никада није постојала државна политика Србије или Републике Српске да се изврши ревизија било каквих историјских чињеница, па тако ни у вези са Јасеновцем.

Одговарајући на питање новинарке ТВ Прва шта је тачно мислио изјавом да држава Србија стоји иза преувеличавања српских жртава у Јасеновцу, епископ Јован је рекао:

„Као и све друго, Бог све окреће на добро, па ће и ови отворени разговори – колико год они били жучни – кренути на добро. Наиме, то што сам рекао било је 2019. године и било је то у једном затвореном кругу, приликом гостовања београдског Института за савремену историју у Загребу. Те 2019. године ви сте на сцени имали једну парадржавну иницијативу која је на сваки начин била у супротности са Музејом жртава геноцида, чији сам ја председник Управног одбора, који је државна институција која се бави овом темом – јединствена таква, нажалост основана тек 1992. и донедавно, нажалост, недовољно подржана од стране државе, посебно Министарства културе. А 2019. сте имали парадржавну иницијативу која је себе представљала као државну, препознатљиву по ангажману израелског историчара Гидеона Грајфа, која је на један потпуно – како бих рекао – потпуно опасан начин користила тему Јасеновца искључиво у псевдополитичке сврхе. При томе је човек који је изабран да носи ту иницијативу, да је представља пред светом, да он буде лице српског страдања пред светом је човек који је у својим институцијама, у Израелу, у међународној научној јавности био прокажен. Наиме, Гидеон Грајф је стручњак за једну малу област унутар Аушвица, о простору бивше Југославије не зна апсолутно ништа нити се потрудио да то упозна… Кад је говорио у Скупштини Србије, он је три пута помешао Славонију и Словенију. Активност те парадржавне групе, која је себе представљала као државну, довела је до тога да су се све светске организације које се баве темом холокауста и геноцида дигне на ноге, почевши од Јад Вашема, израелског Министарства спољних послова, центра Симона Визентала у Јерусалиму, Одељења за питања холокауста Уједињених нација, Међународне алијансе за сјећање на холокауст, значи – све те организације, умјесто да буду подстакнуте да говоре о Јасеновцу, српском страдању, о страдању на простору НДХ и уопште на страдању на простору Краљевине Југославије, оне су се окренуле против нас и – замало – да будемо стављени на листу ревизионистичих држава. Ја сам тада, 2019. године, на том додуше затвореном скупу реаговао, као председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, реаговао сам љуто, наравно, јер сам имао још 101 разлог да будем љут, и морам рећи да је та реакција уродила плодом и морам рећи да је данас – након тога што се предсједник Републике Србије г. Александар Вучић укључио коначно, хвала Богу, у то питање – ситуација потпуно другачија. Након једног значајног састанка 2021. године, на коме су били председник државе, патријарх српски, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, усаглашени су ставови и направљени конкретни планови које видите ових дана. Значи, Музеј жртава геноцида је у кратком периоду утростручен, он је иначе институција која има огромну међународну тежину, међународни кредибилитет. Припрема се један велики Меморијал у Београду, коначно је покренут Меморијал у Доњој Градини…

Новинарка: Владико, опростите, али зашто вас нападају и сада, због изјава из 2019. године? Ко то ради и зашто?

– То је добро питање, ја бих то волео да чујем од вас. Наравно, ви знате чији то може бити интерес. Једном, кажем, на челу са председником када је Србија активно кренула да се бави том страшном темом… Пазите, ми смо прошле године добили спомен плочу за Јасеновац и Обалу јасеновачких жртава… Наравно, шта мислите ко је заинтересован да то спречи? Морам подвући, чисто да би било јасно, ни у једном тренутку није постојала актуелна државна политика Србије или Републике Српске да се изврши ревизија било каквих историјских чињеница. Али је постојала парадржавна иницијатива, која је на томе настојала и која је данас, хвала Богу, гурнута на маргину, гдје и припада.

Владико, да ли ово значи да напади на вас крећу из Хрватске?

– То ви мени реците. Да будем искрен (смех). Постоји много оних који су заинтересовани да се спрече ствари о којима говоримо.

Која је истина о броју жртава у Јасеновцу?

– Најстрашнија истина јесте да ми то не знамо. А не знамо зато што су наши историчари потпуно занемарили проучавање страдања у Другом свјетском рату. И наравно, ви знате, не постоји докторат на српским универзитетима о Јасеновцу или о страдању у Другом свјетском рату. Не постоји монографија о Јасеновцу а да ју је написао српски историчар.

Милорад Додик се оградио од ваших речи и рекао да их одбацује. Како то коментаришете?

–  А то су наше лијевчанске, комшијске свађе, ми смо село до села… Немојте то сувише озбиљно схватати (смешак).

Знамо да сте много урадили на подизању уништених српских кућа, спасавању болнице у Јасеновцу, да чините добре ствари на очувању културе сећања. Да ли мислите да се Срби Јасеновца сете само на велике дане?

–  Ја бих волео да га се сете макар и на те велике дане. Двадесет други април је званично, законом, установљен Дан сјећања на жртве холокауста, геноцида над Србима и антифашистичке жртве. Шта се дешава у Србији на тај дан?! Шта се дешава у Републици Српској на тај дан?! Где су улице посвећене јасеновачким жртвама? Где су храмови посвећени јасеновачким новомученицима? Ко служи обавезни парастос, који је обавезно прописан 22. априла? Нарочито укључујући те моје веселе критичаре, ко од њих осване било где 22. априла? Него, да пређемо на лепше ствари…

Да ли је важно да сазнамо тачан број жртава?

– Наравно да је важно да се сазна, али ви знате да је 1948. године у Европи је завршена прелиминарна процјена броја жртава, одмах послије тога су основани институти који су 40, 50 година радили, па до дана данашњег раде, на темељном установљавању и броја и природе логора, и природе злочинаца и природе жртава. Најчувенији такав институт је свакако Међународни институт за проучавање холокауста у Јад Вашему, у Јерусалиму, што је моја кућа у којој сам радио осам година и данас сам, наравно, њихов активни сарадник.

На основу свих сазнања, у шта ви верујете? Колико је жртава заиста било?

– Ја вам само то говорим, да ми скоро ништа нисмо урадили да би до тог броја дошли.

Једном сте изјавили да је Јасеновац наше Косово?

– То је друго, наше ново, Косово. Нисам ја то изјавио, ја сам само пренео мишљење владике Атанасија, и заиста то су два крила нашег идентитета, од Косова поља до Јасеновца. Владика Атанасије је дао диван наслов то јој својој првој књизи која је говорила о томе – Од Косова до Јадовна. 

Хвала вам, владико.

–  Ево ја да вас позовем, 2. септембра као и сваке године обиљежавамо мученике Јасеновца, у Јасеновцу, дођите да видите како се гради манастир, долази нам тог дана и Његова светост патријарх српски, долази нам и митрополит будампештанске руске цркве митрополит Иларион (Алфејев), једна од најзначајнијих личности у православном свету данас, а посебно ће бити радосна ствар што ћемо тај дан отворити једину библиотеку на свету чија је тема Други светски рат у Југославији и зваће се Истраживачка библиотека Јасеновац, она је основана у обновљеној српској школи у Јасеновцу, део је манастира и дар је РС и г. Милорада Додика.

Наслов, транскрипт и опрема: Стање ствари