Ковић: Додик према великим силама води политику какву су водили најзначајнији српски државници

УНИВЕРЗИТЕТСКИ професор Милош Ковић истакао је да је политика коју води руководство Републике Српске, на челу са Милорадом Додиком, у овом тренутку потпуно у духу и у тону онога што је српско предање, српска традиција и српска жеђ за слободом.

– Срби традиционално схватају слободу као право на самостално одлучивање о сопственој судбини. И тај јасан став које руководство Српске у овом тренутку показује сасвим је у тону са тим предањским схватањем слободе у српском народу.

Једноставно можете да прихватите да будете побеђени и да испуњавате наређења оног ко вас је победио, али да будете понижавани, да вам одузимају право на здрав разум и на слободу то ниједно људско биће, а посебно Србин не може да прихвати – нагласио је професор Ковић у интервјуу Срни.

На питање како гледа на истрајност председника Републике Српске Милорада Додика и званичника Српске на политици очувања Републике Српске и српског народа, Ковић је рекао да Додик има значајно политичко искуство и да је разумео да се бескрајно попуштање не може завршити добро по онога ко попушта.

– Република Српска и њено руководство могли би у овом тренутку да пристану на све, али то никада неће бити добро и то је оно са чим се давно суочила Србија и Срби у Црној Гори и Срби у Македонији. Да бисте преживели морате да пружате отпор. То је основни аксиом односа малих народа према великим силама. Понављам, преживећете само ако пружате отпор и пратите своју линију, идете својим путем и настављате онако како су вас научили ваши преци, а како ће чинити ваши потомци. Српски народ има озбиљну политичку традицију и она обухвата једно огромно искуство са великим силама – указао је Ковић.

Он сматра да Додикова спољна политика сасвим одговара оној политици коју су према великим силама водили најзначајнији српски државници и то је једини начин како се може преживети, наравно, уз опрез.

На молбу да прокоментарише писања немачких медија, међу којима је и текст за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, новинара Михела Мартенса, у којима су изнесене бројне неистине о Србима, њиховој прошлости, Републици Српској и председнику Републике, те тврдњи да су Срби напустили Сарајево по позиву првог председника Српске Радована Караџића, Ковић је рекао да су немачки новинари изгубили свако осећање мере и доброг укуса, бар они који су се огласили поводом најновијих дешавања у БиХ.

– Донедавно у покушајима ревизије историје од 1914. године па на овамо бар су имали какво-такво осећање за то шта би се могло а шта, ипак, не би требало рећи. Међутим, сада видимо да су све кочнице попустиле. Рећи да Срби нису протерани из Сарајева у Одбрамбено-отаџбинском рату сукобљава се не само са историјским чињеницама које су одавно утврђене него и са здравим разумом – истакао је Ковић.

Он је навео да су се Срби у овом рату, као и 1941. и 1914. године поново нашли пред опасношћу од погрома који, нажалост, многи нису успели да преживе.

– Очигледно да је потребно небројено пута да поновимо оно што су основне историјске чињенице – Сарајево је било подељен град у којем је дошло до етничког сукоба. Не може се говорити о опсади Сарајева. Та синтагма је ревизинистичка. Мора се износити историјска истина. Срби су тамо били прогоњени, убијани. У Сарајеву је рат и почео убиством Србина. Срби су били затварани у приватне затворе, ликвидирани су, присиљивани да раде послове за муслиманске снаге које су држале Сарајево. Муслимани су имали много више снајпера него Срби, гађали су цивиле у овом рату – подсетио је Ковић, додавши да су на крају рата, потписивањем Дејтонског мировног споразума, Срби морали да напусте свој град.

Он је навео да је у Сарајеву било више од 150.000 Срба, а оних готово 50.000 изјашњавало се као Југословени, и то су познате чињенице.

Свако ко почне озбиљније да се бави том темом, рекао је Ковић, лако може разјаснити које су националности били ти Југословени и да су већином били Срби, тако да се може говорити о 200.000 Срба у Сарајеву.

– Када је реч о другој измишљотини немачких новинара којом се председнику Републике Српске Милораду Додику пребацује баш то да када је говорио о немачким злочинима у Другом светском рату, није поменуо Милана Недића. Потпуно је бесмислено поредити на било који начин немачке злочине и немачки геноцид над српским народом у Другом светском рату, односно немачку подршку хратско-муслиманско-усташком геноциду над Србима у НДХ са Недићевим режимом. Милан Недић јесте био сарадник окупатора, али се ни на који начин не може поредити са једним Антом Павелићем или немачким окупатором на тлу српских земаља. Дакле, Милан Недић јесте био сарадник окупатора и он је због тога кажњен, али је у исто време спасавао главе Срба од геноцида што су потврдили и немачки окупатори. Да не говоримо још и о Недићевом спасавању Срба који су бежали од НДХ – указао је Ковић.

Он је нагласио да је потпуно бесмислено пребацивати председнику Републике Српске зашто није споменуо Недића.

– Подсетио бих немачке новинаре, али и целу јавност на то да су Срби у Републици Српској, у БиХ, преживели најмање три геноцида. Оно што су претрпели у Првом светском рату не може се назвати никако другачије него геноцид. Вешала од Бијељине до Требиња, протеривање становништва, масовна ликвидација од Шуцкора и регуларне војске Аустро-угарске, затварање Срба у концентрационе логоре од Добоја до Арада и Матхаузена…“, додао је професор историје Ковић.

Било би добро, каже Ковић, да се Мартенс и његове колеге из елитних немачких листова информишу о концентрационом логору у Матхаузену где је недавно средствима грађана Републике Српске подигнута капела у знак сећања на око 8.000 Срба који су у тамошњем концентрационом логору убијени у Првом светском рату, умрли од глади, болести, исцрпљености и насиља.

Према његовим речима, само три километра одатле, у истом том селу Матхаузен, у Другом светском рату је подигнут нови концентрациони логор, овог пута нацистички.

– У њему је приближан број српских жртава, укупно 12.000 Југословена од којих су наравно већина били Срби. Дакле, у два светска рата само у Матхаузену убијено је више од 16.000 Срба на најбруталнији начин, у истом селу. То су теме којима би требало да се позабави немачко новинарство, као и геноцидом над Србима у БиХ, Србији, Црној Гори у Другом светском рату и геноцидом над Србима у Првом светском рату, те злочине које су НАТО трупе починиле у овом рату, Одбрамбено-отаџбинском, над српским народом на тлу Републике Српске, Косова и Метохије и наравно у Сарајеву – поручио је универзитетски професор.

Он је у интервјуу Срни рекао да су Срби били први народ који је на тлу Европе затваран у концентрационе логоре од предака немачких новинара који изврћу историјске чињенице и износе неистине које су лако проверљиве.

Подсетивши на недавно обележавање 31. године од страдања Срба на подручју средњег Подриња и Бирча којем није присуствовао нико од дипломата у Сарајеву, осим амбасадора Руске Федерације Игора Калабухова, Ковић је рекао да је то иста порука коју Србима шаље и Хашки трибунал.

– Једноставно за њих су српски животи јефтини и није кажњиво убити српско дете, Србина, Српкињу. То је порука која нам се шаље и такву поруку нико, ниједан народ, ниједан појединац који држи до себе не може да прихвати. Зато кажем и у том смислу политика коју води руководство Републике Српске у овом тренутку је потпуно у духу и у тону онога што је српско предање и традиција – истакао је Ковић.

Он је додао да објашњења да Албанци имају право да створе велику Албанију на српској територији, на Косову и Метохији, а Срби немају да се уједине ако то желе, сукобљава се са здравим разумом и то је расистички или култорасистички однос према Србима.

– Немци и немачко јавно мњење су последњи који имају право да тако нешто говоре. Стога, кажем да је и ова кампања немачких медија један од бројних притисака на Милорада Додика – оценио је Ковић, додавши да је јасно да се немачки новинари у сукобу са здравим разумом и основним правним нормама.

Ковић је истакао да је класична лаж да Кристијан Шмит има огромна овлаштења, јер није легално изабран на позицију високог представника.

– Шмит се налази у БиХ у звању неког самозваног гаулајтера, колонијалног управитеља и нема никакву законску основу за своју мисију, а оптужује руководство Српске за кршење закона и Дејтона и покушава заиста да влада БиХ путем наређења и налога. Тако БиХ није владао чак ни Бењамин Калај крајем 19. вијека, већ само окупациони генерали и то је оно што се жели и што се чини. Али, свако ко тако ради и спроводи такву политику не може да донесе ништа добро, не само Србима, већ ни Немачкој ни њеним представницима у БиХ – оцијенио је Ковић.

(Срна)