Како су Мађарска и Србија победиле историју: Лични односи Вучића и Орбана или нешто много више?

Србија и Мађарска су махом биле на различитим странама историје. Управо та прошлост оптерећивала је односе две земље. Последњих десетак година то се променило, па би се могло рећи да су Србија и Мађарска превазишле своју историју и сада имају најбоље односе икада. Шта је допринело томе?

Према последњем попису спроведеном крајем прошле године, у Србији живи више од 184.000 Мађара и они су после Срба, најбројнија нација у земљи. Ипак, та бројност Мађара није једини разлог политичког приближавања Србије и Мађарске. Она је нагло порасла последњих година, посебно од 2022.

Прва заједничка седница влада Србије и Мађарске одржана је 2014. године, а непуних девет година касније основан је стратешки савет за сарадњу.

Последњих годину дана, Будимпешта је због свог става да не уводи санкције Русији због сукоба у Украјини, доспела у специфичан положај у Европској унији. У таквој ситуацији нашла је савезника у Србији, која такође одолева притиску Запада да промени свој однос према Москви.

Упркос томе што је признала независност тзв. Косова, Мађарска је у априлу у Комитету министара Савета Европе гласала против чланства Приштине у тој организацији.

Ипак, најважнија тачка сарадње Мађарске и Србије је енергетика. Србија је због недостатка складишта у земљи, захваљујући договору са Мађарском, протекле зиме гас складиштила у тој земљи.

Са друге стране, након одлуке Брисела да затвори нафтовод ЈАНАФ као део санкција Русији, Мађарска и Србија су договориле прикључивање на нафтовод „Дружба“.

Осим на пољу енергетике, да Београд и Будимпешта буду још ближи омогућиће брза пруга која би требало да буде готова до 2025. године.

Као најаву те инвестиције, председник Србије Александар Вучић и мађарски премијер Виктор Орбан провозали су се возом до Новог Сада. Била је то само једна ситуација у којој смо имали прилику да двојицу државника видимо у неформалном издању.

Вучић је Орбану прошле године уручио Орден на великој огрлици уз речи да је мађарски државник био уз Србију у тешким тренуцима.

Због тога, као и што Вучић Орбана често назива својим пријатељем и пријатељем Србије, однос Србије и Мађарске често многи тумаче као последицу чисто личног односа два државника.

Да ли су никад бољи односи Србије и Мађарске последица само личног односа Вучића и Орбана или нечег више?

И Орбан и Вучић на мети критика из Брисела

Сводити добре односе Мађарске и Србије само на однос Вучића и Орбана је погрешно, каже посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Ковач за РТ Балкан.

„Подсећам да је заправо до упознавања председника Србије и премијера Мађарске дошло захваљујући Иштвану Пастору. Наравно да после толико година и заједничких састанака, увидевши конкретне бенефите и значај и економске сарадње и улагања, то је сада прешло у партнерство и пријатељство“, каже Ковач.

Ковач напомиње да и Вучић и Орбан трпе критике и нападе из Брисела и одређених земаља који не разумеју Мађарску и њихово вођење политике, а ни Александар Вучић „није међу некима популаран“.

Сусретима Вучића и Орбана често присуствује председник Републике Српске Милорад Додик, још један државник који је трн у оку Бриселу.

Односи Србије и Мађарске последњих десетак година су на највишем нивоу икада, што потврђују честе седнице влада две земље, као и конкретни споразуми имајући у виду да је економска сарадња оно што је најважније за грађане обе земље.

Савез војвођанских Мађара је у владајућој коалицији и из те позиције има могућност да утиче на државну политику Србије. Ковач каже да је то значајно.

„Циљ свих нас је да сви грађани Србије, самим тим и војвођански Мађари који су држављани Србије боље живе“, напомиње наша саговорница.

Односи побољшани захваљујући већем залагању Мађарске

И научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду Душан Достанић каже за РТ Балкан да се добри односи Мађарске и Србије не могу сводити на лични однос Вучића и Орбана.

„Мислим да би свођење на њихов лични однос било погрешно поједностављивање и повлађивање једној погрешној клими код нас, која политику схвата као лични однос између државника“, оцењује Достанић.

Наш саговорник сматра да су добри односи последица залагања пре свега Мађарске, зато што је она у својој спољнополитичкој ситуацији под притисцима који долазе из Брисела, покренула иницијативу сарадње земаља које су такође у незавидној позицији што се тиче Брисела.

„У том светлу треба гледати сарадњу у оквиру Вишеградске групе, на првом месту са Пољском и солидарност са њом. Мађарски односи не могу само да се врте око те осовине Будимешта-Варшава. Мађарској су потребни други савезници, пре свега у региону и ту је препозната Србија као потенцијални савезник. Поготово зато што мађарска странка у Србији, која је део владајуће коалиције, има добре односе са Фидесом“, напомиње Достанић.

Мађари на Србију гледају као на део конзервативних земаља, каже наш саговорник, уз ограду да је питање колико је тренутна власт у Србији заиста конзервативна. У том смислу истиче позицију Мађарске која, као и Србија, није увела санкције Русији, па се зато Београд намеће као природан партнер.

„У овом тренутку интереси између Мађарске и Србије се доста поклапају и Мађарска много ради на том зближавању. У Мађарској су амерички конзервативци чести гости, тако да постоји једна иницијатива. Све док ова власт буде она која ће одлучивати шта је мађарски интерес, постојаће интерес за сарадњу са Србијом. У случају промене у Будимпешти, у мери у којој се буде приближила Бриселу, наравно да ће опадати специфична тежина Србије и српски значај за Будимпешту“, закључује Достанић.

Као потврда добрих односа данас је потписано више споразума за јачање сарадње две земље.

Формирано је 10 радних група задужених за сарадњу две земље у различитим областима, међу којима и оне које се односе на изградњу нафтовода између Новог Сада и Мађарске, трговину гасом, као и јединствену наплату путарина.