Енглеско-америчка честитка Србима за Васкрс 1944. или Поводом годишњице једног претходног европско-америчког плана

Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса (Ваздушне снаге за Балкан), коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 1944. и горко jе закључио да се Стаљин сигурно грохотом смеjао док су савезнички бомбардери убиjали Србе за рачун његовог пулена Тита.

Савезници су бомбе 1944. наjчешће бацали на Ниш, 15 пута. На Краљево шест пута, Подгорицу, Земун и Алибунар четири пута, а Нови Сад три пута. Смедерево, Никшић, Ћуприjу и Поповац код Параћина бомбардовали су по два пута. Разарали су и цивилне циљеве Сремске Митровице, Руме, Великог Бечкерека, Крушевца, Пећи, Крагуjевца, Ковина, Панчева, Велике Плане, Биjелог Поља, Приjепоља, Куршумлиjе, Прокупља, Вучjа, Лебана, Грделице, Подуjева, Рашке, Сталаћа, Митровице, Приштине…

– Интензитет бомбардовања превазишао jе чак и нападе немачког Луфтвафеа из 1941. За партизанско вођство сврха тих и осталих бомбардовања ниjе била воjничко већ политичко деjство. Циљ jе био да се становништву покаже ко су сада газде – констатовао jе Лиз.

Историчари кажу да свако бомбардовање има четири аспекта: воjни, економски, морални и политички.

– Нећете погрешити ако политички разлог ставите на прво место. Забележено jе да су приликом бомбардовања Приjепоља партизани играли коло и викали: „Нека виде четници на чиjоj су страни савезници“. То све говори – каже проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историjу Србиjе.

Савезници су бомбардовали и друге окупиране jужноевропске градове, али никада са тако мало штете по Немце и са страшним цивилним жртвама као у Србиjи. То потврђуjу и радиограми Главног штаба ЈВУО упућени влади у Лондону.

– Кад jе на небу престонице препознало савезничке авионе, становништво jе било обузето одушевљењем. Свет jе веровао да се авиони враћаjу после бомбардовања неприjатељских циљева у Мађарскоj. Тек кад су затрештале прве експлозиjе савезничких бомби, становништво jе потрчало у склоништа. Савезничко бомбардовање изазвало jе страшно разарање. На улицама су лешеви жртава свуда – гласио jе 20. априла извештаj из Михаиловићевог штаба.

Страдале су Баjлониjева и Каленићева пиjаца, препуне света, као и Црква Александра Невског. Уништена jе болница са болесним српским заробљеницима из Немачке коjи су доведени на рехабилитациjу. Разорено jе прво београдско породилиште. У прах су претворени Централни хигиjенски завод, Дечjа болница, Дечjи диспанзер, Болница за заразне болести, Дом слепих, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из НДХ. Сравњене су Теразиjе.

Приликом савезничких бомбардовања Београда ниjе погођен ниjедан немачки циљ од стратешког значаjа, забележио jе Миодраг Миjа Јакшић.

– Уместо тога, погођена су углавном цивилна насеља. Наjгоре jе тих дана прошло Пашино брдо. Из „летећих тврђава“ падали су „теписи“ бомби на ово београдско насеље. Ту jе погинуло наjвише Београђана, а и порушено наjвише кућа – записао jе Јакшић, коjи jе преживео сва савезничка бомбардовања Београда.

– Према поузданим обавештењима Врховне команде Југословенске воjске, на Београд jе пало 1.457 бомби првог и другог дана православног Ускрса. Порушено jе укупно 687 зграда, а 20. априла jе у рушевинама пронађен 1.161 леш. Броj тешко повређених био jе 1.468 – пише у радиограму упућеном 21. априла у Лондон.

Колоне са ковчезима протезале су се километрима београдским гробљима, као неколико дана раниjе у Нишу коjи jе, такође, разорен „приjатељским бомбама“.

– Ја бих разумео бомбардовање да смо ми зараћена сила, па да они хоће да нас примораjу да клекнемо на колена и да положимо оружjе. Да нас примораjу на капитулациjу. Па зар ми нисмо капитулирали и побацали оружjе jош онда када смо се везали за оне коjи су ове жртве и проузроковали. Сада ми немамо пред ким да капитулирамо, jедино ако они хоће да капитулирамо пред Титом – рекао jе тада нишки окружни начелник Јован Барjактаревић.

Несрећни човек ниjе ни слутио колико jе близу истине.

– Би-Би-Си jе на Ускрс 1944. обjавио вест да су савезници на захтев маршала Тита бомбардовали Београд. На то jе сместа реаговао Богољуб Јефтић, посланик jугословенске владе у Форин офису, и уручио демарш због директног стављања савезника на jедну страну у грађанском рату. Јефтићу jе усмено образложено да савезници бомбардуjу читаву Европу, па ни Београд ниjе изузетак. Међутим у белешци Форин офиса о том догађаjу пише:

„Нама би било драже да Би-Би-Си ниjе обjавио ту вест jер овако имамо неприjатну дужност да обjашњавамо своjу политику“.

У британскоj влади jе несумњиво постоjала подршка Титовом покрету – каже проф. Момчило Павловић.

На став западних савезника о догађаjима и добрим и лошим момцима у Југославиjи пресудно jе утицала група совjетских „кртица“ у британскоj таjноj служби СОЕ. Почетком Другог светског рата они су као дипломци Кембриџа, повезани салонским левичарењем и хомосексуалношћу, ушли у СОЕ и постали веома утицаjни. С њима jе веома близак био и Фицроj Меклин, Черчилов изасланик у Титовом штабу. Ова група jе била кључна и у ланцу одлучивања у Балкан ер-форсу, коjи jе бомбардовао српске градове.

– Меклеjн jе сматрао да бомбардовање треба да „помогне да се оконча грађански рат у корист партизана и потврди их као jедину снагу отпора у Југославиjи“.

Почетком априла 1944. Черчил jе у Лондон позвао свог изасланика код Тита, бригадира Меклеjна и Владимира Велебита, коjи jе био Титов официр за везу прво с Немцима а потом с Британцима. Они стижу у штаб генерала Вилсона, команданта Средоземља, 15. априла, а већ сутрадан jе први пут бомбардован Београд – каже Милослав Самарџић, аутор књиге Крвави Васкрс 1944.

Енглеске ваздухопловне снаге су углавном бомбардовале преко дана, а стратешка бомбардовања с безбедне висине и ноћна бомбардовања обављали су Американци.

– Успостављена jе координациjа између Балкан ер-форса, односно команде у Бариjу, и мисиjа коjе су се налазиле при врховном штабу НОВЈ и главним штабовима република коjи су слали своjе предлоге за бомбардовање о коjима су одлучивали Меклеjн и Тито – каже проф. др Павловић.

За разлику од Едварда Кардеља, коjи jе одлучно одбио предлог да се бомбардуjе Љубљана, и Тита, коjи упркос захтевима савезника ниjе допуштао да се руши Загреб, командант Главног штаба НОВЈ за Србиjу Коча Поповић и британски обавештаjац Џон Хеникер Меjџор сипали су предлоге као из рукава.

– Поповић jе одређивао циљеве, а да уопште ниjе био у Србиjи. У сериjи радиограма Врховном штабу он не само да тражи да се бомбардуjе неки град, Лесковац, Ниш, Београд, чак и одређене улице. Меjџор то шаље Меклеjну, коjи предлог анализира са Титом и информациjу коjа иде у Бари у команду Балкан ер-форса. Та линиjа одлучивања иде преко Меклеjна и Тита, а Балкан ер-форс бомбардуjе по воjничким проценама само када у прелетима уочи неприjатељске циљеве – каже Момчило Павловић.

Спрега у бомбардовању српских градова 1944. између партизанског вођства и Балкан ер-форса нарочито jе функционисала током операциjе Ретвик („Недеља пацова“).

– „Недеља пацова“, коjу jе измислила Меклеjнова мисиjа, заиста jе била jако несрећан назив. Била jе то вежба намењена хватању Немаца приликом њиховог повлачења из Грчке преко Србиjе. Оваj циљ ниjе испунила, тако да jе армиjа од 100.000 људи обавила уредно повлачење.

„Недеља пацова“ jе за Тита била офанзива за ослобађање Србиjе од Михаиловића и лоjалиста и успут од свих противника комуниста, стварних или потенциjалних – каже Лиз.

Борис Субашић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости 15. 4. 2014/Јадовно, 8. 4. 2018)