У том каменовању, листу „Данас“, заједно са неким таблоидима и неким телевизијама, одавно припада значајна улога. Могло би се чак рећи да чим неки чопор искези зубе на РТС, ту сте, понудите се да у оштрој конкуренцији будете међу керовођама у време хајке. До сада вам нисмо одговарали из различитих разлога. Понајмање због апотекарских доза ваше читаности и уверења (неко вам је то већ рекао) да бисте, и да вас бесплатно деле читаоцима, имали тек нешто већи тираж од садашњег.

Нисмо то чинили ни зато што сте одавно умислили да вам припада улога онога ко одређује шта је у овом друштву демократска чистота, нити што одавно ваша очигледна политичка уверења и нетрпељивости покушавате да прогласите за општеважеће професионалне стандарде.

Некад смо сматрали да поједини ваши новинари просто не умеју да испливају из сопствене злобе, некада нисмо желели да улазимо у те септичке јаме лажи којима сте се бавили када је РТС у питању. Понекад је чак било забавно када сте се, доказујући да је РТС „исти као у Милошевићево време“, позивали на оне из наше куће које сте до пре неколико година предлагали за лустрацију због милошевићевске прошлости. Неки од њих су у међувремену за вас постали „здраве снаге“. Додуше, данас са каменом у руци.

И све би остало на нашој навици да поштујемо вашу умишљеност и то што сте сами себи окачили медаљу врховног судије за све и свашта, да овога пута ваш колумниста Павле Симјановић није написао текст који појмовима ‘одвратност’ и ‘подлост’ даје нови смисао.

За њега су, изгледа, када је РТС у питању, каменице слаба муниција. Бомбе су прикладније баш као у време НАТО агресије, иако му реч „агресија“ очигледно изазива мучнину.

У тексту под насловом „Нејаки мозгови на РТС-овом наковњу“, Симјановић примећује да је 24. марта, на годишњицу почетка бомбардовања, уредник јутарњих вести на РТС-у „наречену агресију“ погрешно назвао „Милосрдним анђелом“ (напомена: РТС је ово објаснио још 2009. године у емисији ОКО магазин).

Чињеница је да већ годинама медији, агенције, политичари, чак и поједини историчари, тврде да је НАТО агресија носила име „Милосрдни анђео“ што заиста не одговара истини. И чињеница је да неки од њих то чине намерно, а неки можда из незнања, прихватајући то као опште место.

Управо то се догодило и са уредницом јутарњих вести на РТС-у. Симјановић је, међутим, убеђен да је у овом случају на РТС-у у питању „националистички наратив“ и да командна одговорност за тако нешто полази од Драгана Бујошевића и Ненада Љ. Стефановића. И онда следи закључак – Бујошевић и Стефановић су се преко „Милосрдног анђела“ придружили Милановићу и Комракову који су од своје медијске установе начинили „легитимну мету бомбардовања“.

Легитимну, пита се још једном Симјановић и одмах оверава: „у Абердаровој улици није била болница па да се жртве догоде грешком навигатора, већ производни погон тенденциозног информативног ђубрета“. А зна се да су „томахавк“ ракете најефикасније демократско средство за растеривање ђубрета. И пошто је на РТС-у тако и данас, зна се шта следи. За почетак бар батине, јер је Симјановић политички коректан, а за касније ћемо видети.

Дакле, овога пута сте са својим мудрим колумнистом дефинитивно престали да будете забавни. И овога пута није баш тако једноставно само стрести гађење према ономе што радите јер ово је много више од обичне курвинске мудрости. Одавно нико, ни у свету ни код нас, није прогласио убијање 16 људи у РТС-у легитимном акцијом.

Међународне организације новинара одавно су рекле да РТС никако није могао бити легитиман војни циљ и да је у питању класичан ратни злочин. Медији и цивили према Женевској конвенцији никада не могу да буду легитимни ратни циљеви, а НАТО који је наводно покушавао да на овим просторима спречи „хуманитарну катастрофу“ убио је током агресије више цивила него војника.

У томе и јесте била невоља Хашког трибунала. Основан је, како му дефиниција каже, да би се судило за злочине почињене на територији бивше Југославије. Само што у тренутку оснивања нико није помишљао да ће многе злочине на тој територији починити управо и НАТО, па се прибегло „недостатку доказа“. А чак и ваш колумниста зна да се убиство у Абердаревој није догодило грешком навигатора, већ да је постојала очигледна намера.

Вама из „Данаса“ нико, наравно, не брани да свакога дана цитирате генерала Веслија Кларка који се не тако давно на Си-Ен-Ену (познатом иначе као фабрика истине) згражавао јер Руси у рату у Украјини користе, са становишта међународног права, проблематичне касетне бомбе.

И нико вам не тражи да, ако вам је непријатно, Кларка подсетите колико је цивила истим таквим бомбама убио на пијаци у Нишу и у тамошњој болници. Гађао је нишки аеродром, али су се, како каже ваш умни колумниста, жртве изгледа догодиле грешком навигатора.

У случају убијања људи на РТС-у све је било чисто, нема ту ни навигатора ни алгоритама. То је легитиман, клинички чист злочин, почињен по највишим стандардима. Готово га књижите као Веслијев подвиг. И ко би боље од вас објаснио шта је легитимно.

Што се РТС-а тиче, знам да ће већина људи који тамо раде наставити да вас не узнемирава у вашој неважности. Наставите да себи качите медаље новинарске истинољубивости, бацајте камење, уздајте се у „здраве снаге“ из куће које РТС бомбардују изнутра, проглашавајте и даље своје нетрпељивости за врхунске професионалне стандарде, навигајте кога хоћете, позивајте на репризу пребијања у парку Ташмајдан, доделите колумнисти Симјановићу награду „Весли Кларк“ са четири звездице за новинарску храброст и изузетност, али не вређајте људе убијене у овој кући и њихове породице. Не гребите по ранама које никада неће зарасти. Зовите како хоћете своје колумне. Ова је, једноставно, пут у нељудскост.

Аутор је главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а