Kад год чујем кукњаву о руској агресији и о злим Русима који ће – ако им се сад не стане на пут – ускоро навалити на преосталу мултиетничку, исконски невину Европицу, сваки пут се запитам: па да ли ови људи уопште имају икаквог појма о данашњој Русији? Знају ли ишта о њеном устројству, о њеној историји и географији – да друге науке сад не помињемо – или су заиста баш тако неопозиво залуђени очигледним лажима западних пропагандиста?
Зато што су Руси вјероватно један од најтолерантнијих и најмирољубивијих народа на планети.
И зато што управо савремена руска држава ту чињеницу у потпуности одражава.
Обратите пажњу, интернет свезналице: ВИШЕ ОД 190 НАРОДА мирно коегзистира у једној држави, у Руској федерацији, говорећи око 280 ЈЕЗИКА И ДИЈАЛЕКАТА. Прокламована је и поштује се расна, национална и родна равноправност. И главне свјетске религије – хришћанство, ислам, јудаизам и будизам, такође коегзистирају у миру, као нигдје другдје на овој суровој и све безбожнијој планети. Регистровано је 29 политичких партија, у најширем идеолошком спектру. Истовремено, сва та разноликост живи и функционише у оквиру јединственог правног поља. У нашем свијету врло је мало таквих држава – и још у таквим огромним, несагледивим размјерама.
Да додам још нешто, ако сте заборавили. Кроз читаву хиљадугодишњу историју, за разлику од племенитих Европљана, Руси нигдје нису примијећени у геноцидима. А прилике је било – да се не лажемо. Да су, рецимо, поступали по толико рекламираним европским стандардима, по узору на славне и њежне европске империје, совјетски војници су на крају Другог свјетског рата могли једноставно да побију све Њемце и све њихове колаборанте. А било их је много, да их сад не показујемо прстом. И да на крају слегну раменима: „Па шта, то су били подљуди (untermensch)“ – и нико тада ни ријеч не би рекао.
Али не, ништа од тога се није десило. Напротив, данас видимо врло живахне потомке поштеђених фашиста, оних који су самоувјерено марширали на Москву – страшно су љути што је после осам година кијевског терора Русија одлучила да је стрпљењу крај. Да мора заштитити свој народ на његовим исконским територијама.
Кад све то узмемо у обзир – искрено, тешко је замислити какав идиот, или каква безумна звијер мораш бити да би у 21. вијеку Русе испровоцирао на агресију.
Понављам: више од 190 народа, око 280 језика, све свјетске религије, унутрашњи политички и идеолошки плурализам, потпуна отвореност за спољнополитичку, економску и културну размјену, способност равноправног одржавања дипломатских односа и са Сјеверном Корејом и са Сједињеним Државама (кад су Американци су у здравој фази), и са Ираном и са Израелом…
Кад се у Европици већ толико брбља о мултинационалном-мултиконфесионалном-мултикултуралном складу – ево им једног од најрјеђих и најдрагоцјених примјера управо таквог цивилизацијског пројекта. Притом, Богу хвала, довољно успјешног.
Колико човјек мора бити индоктриниран и затупљен да то не разумије?