25.02.2023. - 11:21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је данас да очекује да ће Београд и Приштина на састанку у Бриселу, у понедељак, 27. фебруара прихватити европски план за решавање косовског питања.
„План, који верујем да ћемо да прихватимо у понедељак, постаће обавезујући и за једну и за другу страну. То није привремени споразум, после њега ће се наставити процес свеобухватне нормализације односа који треба да се заврши потписивањем свеобухватног споразума, пре уласка Србије и Косова у Европску унију“, рекао је Лајчак у интервјуу Танјугу.
Очекујем да ће обе стране јавно прихватити предлог
Истакао је да ће документ бити доступан јавности када буде прихваћен од обе стране, односно и Београда и Приштине.
Упитан да ли заказани састанак 27. фебруара значи да је постигнута сагласност и Београда и Приштине у вези са финалном верзијом француско-немачког плана, Лајчак је казао да се од септембра разговара са председником Србије Александром Вучићем и премијером Косова Аљбином Куртијем о европском предлогу.
„У последње време, председник Вучић у јануару, а премијер Курти у фебруару, рекли су да прихватају тај предлог. Сазрело је време да организујемо састанак у Бриселу и очекујемо од наших партнера са званично и јавно прихвате тај предлог и да разговарамо о његовој имплементацији што је циљ нашег састанка у понедељак“, истакао је Лајчак.
Упитан да ли је у том смислу састанак 27. фебруара у Бриселу пресудан, односно по принципу узми или остави, Лајчак каже да не би разговарао о формалностима.
„Битно је да обе стране прихвате тај план и формално и јавно кажу да прихватају тај план, а онда да разговарамо о свим осталим детаљима, а пре свега о испуњавању тог плана“, рекао је Лајчак.
Шта се добија прихватањем, а шта одбијањем предлога
Он је оценио да је предстојећи састанак у Бриселу веома значајан, јер ће од ставова страна у преговорима зависити следећи кораци.
„Прихватање нашег предлога који подржава 27 чланица ЕУ и САД значи да су они одлучили да побољшају своје односе и убрзају свој европски пут. Ако би једна или обе стране одбиле тај предлог, то би био негативан сигнал да нису спремне да нормализују међусобне односе и да нису спремне да брже крену европским путем, тако да очекујемо да ће план бити прихваћен. Сви знају шта очекујемо од састанка у понедељак. Имали смо разговоре и са председником Вучићем и са премијером Куртијем у току Минхенске безбедносне конференције тако да сви знамо где се налазимо и шта очекујемо“, истакао је Лајчак.
Додао је да предлог који ће се наћи на столу у Бриселу, у понедељак има снажну подршку ЕУ.
„Одбијање тог предлога значило би одбијање нормализације односа и одбијање европског пута, на то би реаговале САД, међународна заједница и ЕУ и не желим да улазим сада у то које би биле негативне последице. Мислим да је свима јасно да се не говори ‘не’ Европској унији и Америци посебно ако можемо тиме добити стабилизацију, нормализацију односа између Србије и Косова , стабилизацију атмосфере на Балкану и убрзани европски пут“, казао је Лајчак.
Оценио је да би одбијање предлога послало негативан сигнал у региону и да би отворило могућност за нове ризике од ескалација попут оних који су се дешавали прошле године.
„Мислим да то не може нико да жели и имамо предлог који отвара други пут, а то је пут нормализације и стабилизације“, нагласио је Лајчак.
На питање шта би се добило потписивањем предлога, Лајчак је казао да предлог није обелодањен у овој фази и да не би улазио у детаље.
„Оно што могу да кажем јесте да су нам детаљно познате позиције и једне и друге стране и мислим да је наш предлог добар и да у максималној могућој мери узима у обзир позиције и црвене линије и очекивања обе стране“, навео је специјални изасланик.
План од 11 тачака
Додао је да је обелоданио да предлог има 11 тачака и нагласио да је то за сада максимум који може да каже о садржају, јер, како је казао, све друго не би било од користи у овој фази преговора.
Истакао је да је нормализација односа од кључног значаја за обе страна.
„Прво што Београд и Приштина добијају је побољшање сигурности и безбедности, побољшање атмосфере у њиховим односима, побољшање регионалне атмосфере као и побољшање живота грађана. То ће ојачати политичку стабилност и безбедност и донеће нове економске могућности и финансијску подршку, промоцију за нове инвестиције и ново запошљавање“, истакао је Лајчак.
Он је оценио да био споразум значајно олакшао, како је казао и бирократију и папирологију.
„Споразум ће донети за Србе који живе на Косову више безбедности, сигурности и ојачаће њихову заштиту и права укључујући Српску православну цркву. Апсолутно сам сигуран да тај споразум има улогу да значајно релаксира атмосферу у региону и да завршимо са циклусом ескалација са којим смо морали да се суочавамо практично целу другу половину прошле године“, казао је он.
Претходни споразуми морају да буду испуњени
Према његовим речима предвиђено је да сви претходно постигнути споразуми морају да буду испуњени и да то важи и за једну и за другу страну, додајући да се то односи и на формирање Заједнице српских општина.
„Договор о формирању ЗСО је био постигнут већ 2013, па онда и у 2015. години. Бриселски споразум постигнут 2013. године је једини документ од свих докумената у оквиру дијалога, који је ратификован и у Скупштини Косова, тако да је то правно-обавезујући. Значај тог договора и успостављања ЗСО је истакнут, о томе експлицитно говоре и закључци Европског савета да је потребно да се успостави та заједница“, рекао је Лајчак.
Он наглашава да би требало да схватимо да је циљ те заједнице да створи однос поверења између косовских Срба и Приштине и са друге стране дефинише транспарентан оквир за сарадњу Србије и Срба на Косову, у складу са постојећим европским моделима и да апсолутно нема разлога да се било ко плаши успостављања заједнице.
Лајчак је додао да види пуно разлога да су и једна и друга страна заинтересоване да се ЗСО формира што пре.
„Мислим да би било боље да се мање прича о заједници ван дијалога, а да коначно почне да се прича о заједници унутар дијалога, јер она још не постоји, а сви о њој причају шта мисле да ће бити или неће бити. А шта ће то заиста бити, то одлучују Србија и Косово у преговорима у оквиру дијалога. Зато треба да почнемо тај разговор“, подвукао је Лајчак.
Европски изасланик подсећа да „Србија и Косово имају исти статус у оквиру дијалога“ што, како је казао , значи да имају иста права и исте могућности да утичу на то какви су споразуми и на резултате њихових преговора.
„На заједницу треба да гледамо као на начин који ће да нам омогући да превазиђемо постојећи тренд дубоког неповерења које постоји у заједници Срба на Косову што је у интересу и једних и других, а ЕУ је спремна да уради свој део да томе допринесе“, истакао је Лајчак.
Ако је нешто договорено, мора да се испуни
На констатацију како је главни преговарач Приштине Бесник Бисљими изјавио да није прихваћено два од шест услова премијера привремених институција Аљбина Куртија за формирање Заједнице српских општина и на питање шта је прихватљиво, Лајчак каже да не жели да улази у детаље разговора са партнерима.
„Али желим да кажем да ни једна, ни друга страна не могу да постављају услове на раније преузете обавезе. Ако је нешто договорено, мора да се испуни и не можемо да долазимо данас са неким додатним условима за испуњавање раније преузетих обавеза и то важи и за Београд и за Приштину“, навео је Лајчак.
Упитан о томе што неки аналитичари говоре да је европски план „нацртан“” да би пет држава чланица ЕУ, које нису признале такозвано Косово то учиниле после евентуалног потписивања плана и да ли је, пошто је разговарао са представницима тих земаља, дошло до промене ставова, специјални изасланик је казао да је важно да предлог има подршку свих 27 земаља чланица ЕУ и да је зато европски предлог.
„У последњих неколико месеци састајао сам се и разговарао са министрима спољних послова пет земаља чланица ЕУ које нису признале независност Косова, јер је јасно да они још пажљивије прате процес. Причали смо о детаљима предлога и шта то значи за те државе. Не могу да говорим у име било које чланице ЕУ, нити да дам било какве обавезе или гаранције у име било које државе, а за мене је као за преговарача битно да сви знају о чему је тај процес и шта очекујемо“, рекао је Лајчак.
Додао је да је уверен да ће реакција ЕУ бити адекватна после састанка у понедељак.
Ова година је одлучујућа
Одговарајући на питање о изјавама појединих званичника које су се односиле на рокове за формирање ЗСО и имплементацију споразума, Лајчак је казао да је више пута поновио да нема времена за трошење.
„Мислим да је ова година одлучујућа или веома важна, јер у следећој години ЕУ и САД улазе у циклус избора и биће други приоритети. У интересу свих је да се договоримо и брзо уђемо у процес имплементације. Против сам стављања званичних временских оквира, не мислим да ће нам то помоћи, треба да будемо флексибилни, али као што сам рекао, не видим разлог за одлагање, зато је потребно да постигнемо договор и кренемо у његово испуњавање“, истакао је Лајчак.
На констатацију да је индикативно да су избори за четири општине на северу Косова и Метохије заказани за 23. април и да ли то одговара евентуалном року да до тада буде формирана Заједница српских општина, специјални изасланик каже да не би тражио формалну повезаност између те две ствари.
„Као што сам рекао, желимо да постигнемо споразум. Мислим да смо уложили пуно напора да разговарамо са обе стране да знају шта је у предлогу, да чујемо њихово мишљење и да припремимо тај састанак за 27. фебруар и да смо у стању да не одлажемо његову имплементацију. Што се тиче избора у априлу, битно је да имамо политички споразум о томе да они буду акт стабилизације ситуације, а не ескалација. Формална повезаност не постоји, постоји наша забринутост да не идемо путем ескалација, већ да идемо путем стабилизације ситуације“, нагласио је Лајчак.
Бриселски споразум предвиђа Србе у институцијама
Упитан да ли је на видику договор о повратку Срба са севера Косова у институције које су напустили, Лајчак је казао да је ЕУ је забринута тренутном ситуацијом и повлачењем Срба из косовских институција, полиције и правосудних институција.
„Редовно разговарамо са обе стране да је потребно да се Срби врате, јер тај вакуум је опасан и неприхватљив за људе који живе тамо, јер су им и полиција и правосуђе потребни. Очекујемо да Србија охрабрује Србе да се врате у институције , а Косово то да омогући. До сада није био постигнут довољан напредак у том процесу. Није прихватљиво да се тај безбедносни вакум и та привремена организација наставе. Због тога очекујем да се што пре реши питање повратка, јер и то стоји у Бриселском споразуму из 2013. Ако тражимо да се тај споразум у потпуности испуни онда треба да се испуни и то да су косовски Срби део тих институција“, навео је он.
Упитан шта значи да ЗСО неће бити направљена по моделу Републике Српске и шта је то што је лоше у Републици Српској када је очувала српски народ на окупу, Лајчак је казао да је данас ситуација другачија у односу на време када је формирана РС.
„Република Српска је реалност која је настала у веома специфичној ситуацији крајем крвавог рата и мислим да смо данас у другој ситуацији, ми смо у дијалогу који треба да води према чланству наших партнера у ЕУ, па је потребно да се инспиришемо европским моделима што управо и радимо“, рекао је он .
ЕУ ће гарантовати примену плана
Лајчак је додао да на простору ЕУ и Савета Европе постоји низ модела заштите права мањина.
„Они омогућавају да та мањина негује и чува и развија свој идентитет, да развија односе са својом суседном државом и да има институционалну заштиту.
Предлажемо те моделе и причали смо са партнерима, дијалог треба да убрза пут ка ЕУ и зато треба да се инспиришемо европским моделима. На столу имам 15 постојећих реалних модела који јако добро испуњавају ту функцију о којој причамо у контексту дијалога и зато мислим да они треба да служе као добра инспирација“, казао је Лајчак.
Упитан ко ће гарантовати и контролисати примену европског плана, ако га обе стране потпишу, с обзиром на ранија негативна искуства која је Београд имао, Лајчак је казао да ће ЕУ имати главну улогу у мониторингу испуњавања обавеза. Он је додао да ће се у понедељак разговарати и о делу предлога у ком је дефинисано шта у каквима роковима треба да се ради.
Додао је да ће истовремено о свему информисати државе чланице ЕУ када је реч о напретку или о недостатку напретка.
„На основу тих наших извештаја државе чланице доносиће своје одлуке о европском путу обе стране“, закључио је Лајчак.
