ШТА је Вучић урадио? Он је у разговорима са неколико страних представника исказао нашу опредељеност да наставимо дијалог уважавајћи њихове предлоге, принципе и погледе које су они изнели у различитим формама. Али, без потписивања било чега и прихватања обавеза.
Истакао је да нема разговора о Бриселском споразуму, да нема разговора о ЗСО. Ми смо то потписали. Нисмо сами са собом, него са Кетрин Ештон која се о томе консултовала са Ангелом Меркел и Хилари Клинтон. Завршена је прича о томе.
То је прва ствар коју Вучић тражи. Курти каже – може, али на крају. Американци кажу – то су два одвојена питања: даљи наставак дијалога и ЗСО на принципима који су утврђени и који тек треба да се утврђују кроз разне управљачке групе које треба да предложе Статут ЗСО.
Курти тражи и да пре него што се било шта даље потпише, пет земаља чланица ЕУ које нису признале Косово – признају Косово. И, да му се каже датум када ће му прихватити апликацију за чланство у ЕУ и НАТО.
До пре две недеље, претило је да Комитет министара Савета Европе прихвати захтев Косова за чланство и да се крене у процедуру пријема. После деструктивног приступа Приштине, земље Квинте – тачније Квинта минус један, а тај један је Велика Британија која не одустаје –препоручиле су другим чланицама да се суздрже од пријема Косова док се не види развој ситуације.
Дозволите ми да будем слободан и да кажем мој приступ. Он се можда мало разликује од неких других. Произлази из добре намере и свега што смо заједно прошли Вичић и ја у последњих 11 година преговора.
Дакле: мислим да свако на свој начин мало промашује тему.
Зашто?
То је одраз неразумевања тежине и дубине проблема са којим се Вучић суочава. И Србија. Зато је моје уверење да није потребно храбити Вучића и причати да неће издати, као да је то оно питање које је постављено – па, није он сазвао Скупштину да би он питао да ли треба нешто или не треба.
Он је патриота сам по себи. Он је сазвао Скупштину да би питао: шта да се ради?
Грађани морају да знају да ћемо можда доћи у ситуацију да Косово не одустаје од чланства у УН, а да ће нама увести санкције ако то одбијемо. Ко ће да дели одговорност и за једну и за другу одлуку?
Све странке су рекле – нема признања и чланства у УН. Али нема одговора на питање са којим ћемо се суочити у нардним месецима, а то је: прихватате ли ви ово или не прихватате.
Морамо да будемо свесни одговорности и за прихватање и за неприхватање. Дакле, промашена је тема.
Овде није питање да ли ће неко издати. Опозиција треба да каже шта хоће, за шта се они залажу. Да ли се залажу да се одбије све? Они кажу – немојте да дискутујете, да не дођемо уопште до свега тога.
Дакле, Вучићу не треба храбрење у патриотизму него (одговор) шта да ради и стојимо ли ми сви иза тога, или ћемо га чекати «на кривини» и рећи – ако прихватиш, ти си издајник, ако не прихватиш, ти си крив за санкције.
Дакле, то није Вучићево питање. То је питање с којим се суочава цела Србија. И зато мислим да сада сви треба на поправни испит да изађемо и да се сви лидери политичких странака појаве пред Вучићем са предлозима са својим „шта хоћемо“.
Јуче су једни тражили санкције Русији, а други да се не уводе (на начин) као да је ово питање Украјине и Русије, а није, јер је ово питање Србије.
Увођење санкција би можда мало поправило неки имиџ Србије, али не би решило наше проблеме, јер они неће одустати од чланства Косова у УН зато што смо ми увели санкције Русији.
(Министар спољних послова у наступу на ТВ Пинк)