Куцнуо је час: Зар стварно неко мисли да може да се роди српски владар који ће да изда Косово

Зар ико на Западу заиста мисли да ће Србија прихватити овај смешни, наивни, тупави, шупљи, бесмислени француско-немачки план којим се од Београда захтева да се одрекне Косова и Метохије али да се то тако не зове?

Зар су велике евроатланске силе толико изгубиле додир са реалношћу да мисле да ће са пар стотина тенкова у украјинском блату победити велику нуклеарну силу Русију и да ће успут добити од Србије на поклон – независно Косово?

Зар неко у Пентагону, Берлину, Бриселу, Лондону искрено мисли да ће Срби који су на Косову ратовали од 1389. до 1999. предати образ и срце своје државности и свог постојања јер им прете повлачењем инвестиција и увођењем виза за алпско скијање и брчкање на неком европском мору?

Зар су у Западним аналитичким лабораторијама и центрима одлучивања заиста толико скренули с памећу да поверују да ће неке петорке, изасланици и заменици подвалити Србији неки бедни папирчић којим ће се дати дозвола да лажно Косово постане чланица Уједињених нација?

Зар искрено неки домаћи компрадорски политичарчићи и аналитичарчићи мисле да ће држава Србија после векова, деценија и година борбе предати Високе Дечане, Грачаницу и Пећку Патријаршију – Шолцу, Макрону и Ескробару по њиховим „генијалним“ плановима“?

Зар је неко толико оперисан од реалности да очекује да ће баш он политички профитирати, добити гласове, искористити шансу, омирисати сласт власти уколико држава капитулира пред безумним и апсолутно неприхватљивим ултиматумом?

Зар стварно има неко ко мисли да је „куцнуо час“, дошао тренутак, стигао минут до 12 да се Србија одрекне сопствене државе, да згази постојање и да капитулира пред Западним тигром од папира који је током суманутог светског рата против Русије, очито, потпуно изгубио разум?

Зар има неко ко је заиста уверен да ће земља која годину дана једина не уводи сулуде санкције Руској федерацији и брани сопствену сувереност и неутралност, сада предати на тацни 15 одсто државне територије, духовну колевку, своје светиње и свој народ?

Зар постоје те ситне душе које искрено верују да долази коначно њихов дан када ће се Русија у Србији прогласити за непријатеља, Косово за суседа, а када ће НАТО агресија постати хуманитарна интервенција?

Зар неки што се смењују ових дана по јутарњим програмима, специјалним емисијама, на новинским ступцима искрено верују да ће Србија све који знају да је Косово Србија, на челу са Српском православном црквом, прогласити за „непријатеље“ и „Путинове агенте“?

Много је сличних питања којима се изражава дубока неверица да постоји уопште неко ко мисли да ће Србија извршити самоубиство.

Наравно, није на Београду да сада поново отворено каже да је Западни цар го, пошто су Срби то већ рекли целом свету 1999. године.

Наравно, на Београду је да тактички, дипломатски и декларативно не бежи од преговора, дијалога, „изналажења решења“…

Наравно, Србија нема разлога да повлачи грубе и исхитрене потезе, да жури, сече преко колена, бира стране, избацује из кабинета и да грубо и нервозно затвара врата.

Али, зар стварно неко мисли да може да се роди српски владар који ће да изда Косово и Метохију?