За Русију убедљива већина Срба: Противе се санкцијама, криве Запад за сукобе у Украјини

Анкета је показала и да највећи број становника Москву сматра највећим спољнополитичким пријатељем Србије и верује у руску доминацију у 21.веку.

Убедљива већина становника Србије противи се увођењу санкција Русији, а за сукоб у Украјини криве Запад, показују резултати истраживања Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), које преноси “Данас”.

Овај центар, наиме, чини 16 међународних истраживача, професора, представника тинк-тенк заједнице, бивших званичника и стручњака из различитих области, а донатори су им, између осталих, и УСАИД, Национална задужбина за демократију (НЕД), амбасада САД у Београду, Фонд за отворено друштво, Фондација браће Рокфелер, ЕУ…

Подаци из њихове анкете откривају да 32 одсто испитаних за ситуацију у Украјини криви НАТО као главног изазивача сукоба, док је 29 одсто интервјуисаних уверено да су најодговорније САД. Свега 12 одсто људи кривицу приписује Кремљу.

Становници Србије већински сматрају да Русији не треба да се уводе санкције, а 24 одсто испитаника свој став оправдава тиме што је Москва највећи спољнополитички пријатељ Београда. Највећи део анкетираних, односно 44 одсто становништва, противи се ембаргу баш због тога што су и грађани Србије деведесетих година преживели исто.

“Слика је замрзнута. Грађани као да живе у мехуру. Пријатељи и непријатељи су остали исти. Српска јавност има и даље јако позитивно мишљење о Русији. Готово две трећине људи види ту земљу као спољнополитичког пријатеља Србије, а готово исти проценат има исто мишљење о Кини”, објашњава Маја Бјелош, виши истраживач у БЦБП.

Као највећег спољнополитичког непријатеља испитаници виде НАТО и САД, а већина њих уверена је и да ће Русија бити доминантна сила у 21.веку.

Истраживачи тумаче да се руски утицај у Србији огледа у неколико фактора од којих су најзначајнији мека моћ, енергетска зависност и проблем “Косова”.

Истраживачи тумаче да се руски утицај у Србији огледа у неколико фактора од којих су најзначајнији мека моћ, енергетска зависност и проблем “Косова”.

“Русија није овде популарна због тога што јесте, већ због тога што није – Запад. Због општег незадовољства начином на који Запад третира Србију, Русија се, као контратежа, посматра као спасилац”, уверава Вук Вуксановић, такође виши истраживач у БЦБП.

Упитани за могући исход рата у Украјини, највећи број анкетираних, односно 48,6 одсто њих верује да победника неће ни бити, већ да ће обе стране доживети подједнаке губитке.

У тријумф Руса не сумња 39,9 одсто испитаника.

Србија је, тврде из БЦБП, подељена када је у питању чланство у ЕУ, па тако претежно жене, образовани и млади од 18 до 29 година подржавају улазак у блок, док му се противе мање образовани становници и мушкарци од око 50 година.

Испитаници сматрају да је нерешени проблем у јужној српској покрајини главни разлог зашто Србија још није у ЕУ, док су други навођени разлози и невољност организације да се прошири, лоши билатерални односи са суседима и мањак демократских реформи.

(РТ Балкан, 16. 12. 2022)