Објављени резултати пописа у Хрватској: Драматичан пад броја Срба

Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021.

Пад броја Срба у Хрватској још је драматичнији ако се узме у обзир укупан пад броја становника те земље.

Државни завод за статистику Хрватске објавио је коначне резултате пописа становништва 2021. године о укупном становништву према полу и старости, те етно-културолошким обиљежјима становништва.

Према попису 2021, Република Хрватска има 3.871.833 становника, од чега 1.865.129 мушкараца (48,17 одсто) и 2.006.704 жене (51,83 одсто).

У односу на попис 2011, број становника смањио се за 413.056 особа или 9.64 одсто.

У свим жупанијама смањен је укупан број становника те је највећи релативни пад броја становника присутан у Вуковарско-сријемској жупанији (20,28 одсто), Сисачко-мославачкој жупанији (19,04 одсто), Пожешко-славонској жупанији (17,88 одсто), Бродско-посавској жупанији (17,85 одсто) те у Вировитичко-подравској жупанији (17,05 одсто), преносе хрватски медији.

Удио становништва у доби до 14 година износи 14,27 одсто, а удио становништва у доби од 65 и више година износи 22,45 одсто.

Резултати пописа 2021. показују да удио Хрвата у националној структури становништва износи 91,63 одсто, Срба 3,20 одсто, Бошњака 0,62 одсто, Рома 0,46 одсто, Италијана 0,36 одсто и Албанаца 0,36 одсто, док је удио осталих припадника националних мањина појединачно мањи од 0,30 одсто.

Удио особа које су се регионално изјасниле износи 0.33 одсто, а особа које нису жељеле да се изјасне износи 0,58 одсто.

Према резултатима пописа 2011, Хрвата је било 90,42 посто, а Срба 4,36 посто.

То би значило да сада у Хрватској живи нешто мање од 124.000 Срба, док их је прије 10 година било нешто мање од 187.000. То је пад од чак 33 одсто у односу на 2011. годину.

У Вуковару је број Срба пао испод 30 одсто.

Док је 2011. у том граду живело 34,87 посто Срба, новим пописом утврђено је да их сада у Вуковару живи 29,73 одсто.

Тај податак имаће и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника, пише Јутарњи лист

Према вјерској припадности, католика је 78,97 одсто, православаца 3,32 одсто, муслимана 1,32 одсто, особа које нису верници и атеиста има 4,71 одсто, док 1,72 одсто особа није жељело да се изјасни на питање о вјери.

На прошлом попису становништва 2011. католика је било 86 одсто, православаца нешто мање од 4,5 одсто, а муслимана око 1,5 одсто.

Као атеиста се изјашњавло тек 3,81 одсто становништва, а додатних 0,76 одсто сматрало се агностицима. О религији тада није жељело да се изјасни 2,17 посто грађана Хрватске.

Према матерњем језику, 95,25 одсто особа изјаснило се да им је матерњи језик хрватски, а 1,16 одсто особа да им је матерњи језик српски.

Удио особа с неким другим матерњим језиком појединачно је мањи од 1 одсто.