Нова рунда, стара игра Запада: Да Србија дигне руке од Косова

Састанак делегација Београда и Приштине у Бриселу је део игре мачке и миша која траје већ десет и више година, у којој Србију на разне начине покушавају да приволе да призна Косово, каже бивши амбасадор Раде Дробац, коментаришући исход данашње рунде бриселског дијалога.

У очекивању сутрашњег обраћања председника Александра Вучића по повратку из Брисела, након састанка с председником владе у Приштини Аљбином Куртијем, Дробац каже да не би био изненађен ако чујемо да опет није било напретка.

„Не видим да је овај састанак био у било чему другачији него претходни. Он има можда неке карактеристике које неки ранији нису имали, а то је да се дешава у тренутку сукоба у Украјини кад они и на тај начин покушавају да праве проблем Руској Федерацији и створе тензију која неће бити ником пријатна, а најмање Србима али ни Албанцима на Косову“, констатује бивши амбасадор.

Дробац сматра да се, с друге стране, функционери ЕУ који се, како каже, најмање питају у целом овом процесу, понашају као изасланици Сједињених Држава.

„Зарађују своје плате, организују састанке, дају тим састанцима димензију коју они неће имати нити имају, то су састанци у којима се ништа ново не доноси нити ишта ново предлаже. Представљају нам данас Куртија, јуче неког другог, сутра неког трећег као неког ко је важан и има своје ставове, а у суштини он је само један од пиона у игри са нама, Русијом и са другима“, примећује саговорник Спутњика.

НАТО уз Албанце
Дробац такође истиче и да је став Квинте био и остао да Србија треба да призна Косово. На питање, може ли се очекивати да, уколико опет дође до ескалације на северу Кфор заштити Србе, Дробац уз подсећање да те снаге чине јединице из НАТО земаља каже да не смемо да заборавимо да нас је НАТО бомбардовао, а да и дан данас притиска само Србе.

„Лепо је то што они нас штите. Они нас штите док год је таква полика да неће отворени сукоб. Али не дај Боже да до неког сукоба дође они неће штитити Србе него Албанце. Уосталом, не обучавају они Србе за рат него Албанце на Косову. Они њих хоће да приме у НАТО, они од њих праве косовску армију. Тако да ја никакво поверење у њих немам. То је све договорена политика“, сматра Дробац.
Он истовремено додаје да ни НАТО није монолитна организација, као ни ЕУ нити међународна заједница. Неке српске манастире и Србе јесу заштитили припадници Кфора али то су били, каже, они који су то учинили из моралних побуда, као рецимо припадници италијанског контингента.

Ипак, ти примери, уверен је дипломата, не треба да Србе упуте на то да верују НАТО-у.
„Ми НАТО-у нема шта да верујемо. Уосталом, да је НАТО посвећен инструкцијама УН применили би без поговора Резолуцију 1244 јер је она јача од свих папира. Ми слушамо о споразуму који би имао неку трајну вредност и легалност. А шта ћете више од резолуције УН. Нама не треба ништа више него да се она спроведе као први корак у повратку поверења“, каже Дробац.

Приштина не испуњава ништа
Он се на крају пита како да повратимо међусобно поверење с Албанцима кад ништа од оног што је требало да испуни албанска страна није испуњено док се на Београд стално врши притисак, а да то што из ЕУ поручују да Приштина то треба да испуни, ништа не значи:

„Свако може да се јуначи, али иди па учини нешто. Они нису учинили ништа нити ће учинити ван оквира политике коју воде. А њихова је политика да ми дигнемо руке од Косова и предамо им га. А не смемо заборавити да је Косово и даље наше, и по правди, и по папирима“, закључује Дробац