Прва група од 50 њемачких војника стигла је у базу Бутмир код Сарајева, потврђено је нашој телевизији у ЕУФОР-у.
Преостали војници стизаће у фазама и биће распоређени у склопу ЕУФОР-а. Задатак им је, кажу, да одржавају блиске контакте грађана и ЕУФОР-а.
Ипак, индикативно је то што је ЕУ одлучила да ојача војно присуство баш уочи предстојећих октобарских избора у БиХ и новембарског гласања у Савјету безбједности о продужењу мандата мисије Алтеа.
Аналитичари се слажу да је одлука о слању њемачких војника, у складу са закључцима мадридског самита НАТО-а – да се у свјетлу украјинске кризе појача политичка и практична помоћ БиХ.
Већ виђени сценарио од прије четири године. Тада је пред изборе Велика Британија послала 40 обавјештајаца у БиХ.
На истој антируској матрици, с коначним циљем дисциплиновања Срба, Њемачка великодошно уступа 50 својих војника за ЕУФОР, случајност, опет пред изборе.
ЕУФОР не дотиче размишљање становника Српске. Према доступним информацијама, један тим њемачких војника биће распоређен у Сарајеву, преостала два тима за везу и посматрање, на територији Српске.
Повратак њемачких војника у мисију Алтеа, у којој су учествовали од 2004. до 2012. године Берлин правда недоказаним сецесионистичим намјерама званичне Бањалуке, што је, за аналитичаре, класичан притисак на српско руководство.
– Са те војничке стране тај број од 50 војника не представља нешто. Друга је позадина доласка. Када је донешена одлука у Бундестагу о слању војника у БиХ, донијета је и Резолуција о прихватању принципа у БиХ један човјек један глас – изјавио је Саша Мићин са Факултета безбједносних наука Бањалука.
У колективној свијести Срба, њемачки војник се не памти по доприносу миру и стаблизацији, напротив. Када су год у историји Нијемци изашли са војском изван својих граница, свијет се затресео.
– Ово није та ситуација, али је једна порука да ће учествовати у политичким активностима, тим прије што Кристијан Шмит који је свјестан да није прошао закониту процедуру именовања у Савјету безбједности УН, то је једно ојачавање његове улоге, поготово у ситуацију када је морао да се суочи са протестом Бошњака – рекао је професор на Факултету политичких наука Бањалука Милош Шолаја.
Поновно војно присуство требало би да отежа наводне руске претензије у БиХ – чуло се у њемачкој скупштини.
Руку на срце, било је гласова да је слање војника „долијевање уља на ватру“, али недовољно гласно да надјача галаму НАТО-а како Русија наводно угрожава Западни Балкан, тиме и БиХ.
– НАТО је на Самиту у Мадриду одлучио да појача политички и практично помогну партнерима који су угрожене руском агресијом, укључујући и БиХ – изјавио је шеф Војног комитета НАТО-а адмирал Роб Бауер.
Испраним фразама о руском малигном утицају и подржавањем Кристијана Шмита, Запад „провоцира“ Русију да на јесен у Савјету безбједности УН блокира продужење мандата ЕУФОР-у, тиме се отвара пут да НАТО распореди своје трупе и потпуно преузме контролу БиХ.
Зато је оправдан став српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да, уколико дође до застоја у одлучивању у УН, Предсједништво БиХ треба да затражи од ЕУ да Алтеа настави своју мисију у БиХ.