Раковић: СПЦ признањем аутокефалности МПЦ одбранила канонски поредак и предухитрила инострану интервенцију

Раковић је истакао како је посебно важно да ће архијереји и свештенство Српске православне цркве и Македонске православне цркве саслуживати и у српским земљама и у Северној Македонији, а српски и македонски народ заједно се причешћивати

Историчар др Александар Раковић изнео је синоћ на ТВ Танјуг важне појединости око давања аутокефалног статуса Македонској православној цркви.

Раковић је рекао да се Српска православна црква држала одлуке која је, око процедуре давања аутокефалности, донета 2016. на Критском сабору.

С тим у вези, појаснио је Раковић, Мајка-црква одлучује о томе да ли су се стекли услови за додељивање аутокефалности Ћерки-цркви, а потом предлаже осталим аутокефалним Православним црквама да потврде и признају ту нову аутокефалну цркву.

Међутим, додаје Раковић, Цариградска патријаршија већ се оглушила о одлуку Критског сабора о додељивању аутокефалности, иако је тај Сабор сама сазвала, и упала је у територију Московске патријаршије на простору Украјине где је 2018. противканонски формирала тзв. Православну цркву Украјине.

Раковић је нагласио да је Цариградска патријаршија одлуком од 9. маја 2022. да Македонску православну цркву разреши полувековног раскола, призна је под именом Охридска архиепископија и само у границама Северне Македоније, већ самовољно упала у канонску територију Српске православне цркве.

Тим упадом у канонски поредак Српске православне цркве, каже Раковић, Цариградска патријаршија је отворила пут за процедуру да она прва призна аутокефални статус Охридској архиепископији, према већ познатом украјинском сценарију.

Раковић подвлачи да је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, када су се за то стекли услови, на мајском заседању 2022. једногласно донео одлуку да призна аутокефални статус Македонској православној цркви, како би се сачувао канонски поредак Православне цркве и пружила порука да се на тај начин спречавају интервенције на које је била спремна Цариградска патријаршија.

Притом, Раковић је рекао како претпоставља да је Српска православна црква, око доношења ове историјске одлуке, имала консултације са Руском православном црквом и другим аутокефалним Православним црквама, које су честитале српском патријарху Порфирију и ставиле му до знања да их радује одлука Српске православне цркве о признавању аутокефалног статуса за Македонску православну цркву.

Када је реч о питању које је јавност јуче и данас најчешће постављала – а тиче се разлога због којих одлуке о признању аутокефалије Македонској православној цркви није било у саборском саопштењу – Раковић је објаснио да Српска православна црква своју одлуку није држала у тајности да би је сакрила од српског народа већ да би ових дана била спречена интервенционистичка саботажа.

Наиме, казао је Раковић, треба имати у виду да је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, коју је 24. маја 2022. у Скопљу обелоданио наш патријарх Порфирије, предухитрена инострана интервенција због које би Српска православна црква била принуђена да прекине комуникацију са Цариградском патријаршијом, а тиме и са Светом Гором, што би било тешко подносиво за наш верни народ.

Даље, Раковић је још рекао да ће Православна охридска архиепископија бити интегрисана у Македонску православну цркву, у братском расположењу, према споразуму који ће ускоро бити уобличен.

Раковић је истакао како је посебно важно да ће архијереји и свештенство Српске православне цркве и Македонске православне цркве саслуживати и у српским земљама и у Северној Македонији, а српски и македонски народ заједно се причешћивати.

С тим у вези, казао је Раковић, за наш народ је изузетно значајно да ће Српска православна црква моћи да служи у српским средњовековним манастирима и црквама из Немањићког периода који су 1959. предати на управу Македонској православној цркви, а ускоро ће бити организована наша прва поклоничка путовања у ове светиње које данас спајају српски и македонски народ.