Милан Ружић

Ко о чему, Хрвати о поштењу!

21.05.2022.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Академици из Хрватске академије знаности и умјетности усвојили су Документ о заштити хрватских националних интереса, а у вези са уласком земаља региона у ЕУ. Да би Србија наставила процес интеграција, од наше земље се, између осталог, тражи да престане са „подстицањем непријатељства према Хрватској“, да се одрекне „великосрпске пропаганде“, статуса језика, „јасеновачког мита“ и односа према Алојзију Степинцу.

Уз све ово, академици ХАЗУ наводе и следеће: „У Хрватској се мора избегавати деловање Српске православне цркве које се може окарактерисати политичким деловањем.“ Уз све ово, они инсистирају и на достави података из однетих архива, али и кажу како: „Треба открити сва места погубљења Хрвата за време агресије на Хрватску те имена убијених, уз омогућавање њиховог достојног укопа. Инсистирати на достави података о свим заробљеним и несталим хрватским војницима и цивилима, заробљеницима српских логора, уз одговарајуће дозволе симболичног обележавања места таквих страдања широм Србије.“

Дакле, једноставно речено – ко о чему, Хрватска о поштењу.

С обзиром на то да људи заборављају једну ствар везану за ЕУ, ваља их на њу подсетити. Наиме, ако би Србија ушла у ЕУ, тако би напрасно нестале све границе и не би било препрека за вишемилионски одлив српског становништва. Стога, Србију би населили неки други народи и ми Срби бисмо у својој земљи били национална мањина, али мањина са мање права од било које друге националне мањине.

А зашто не бисмо поставили ствари овако…

Да је на челу САНУ човек који има барем мало достојанства и патриотског осећања, а не чувени тројкаш, тобџија из Железничара, Владимир Костић, он би направио контразахтев, тачније списак ствари које би Хрвати морали учинити да бисмо их уопште сматрали достојним саговорницима.

Да сам неким случајем на месту Владимира Костића, а хвала Богу нисам, јер мени Косово и Метохија нешто значе, и боље шутирам слободна бацања од тројки, направио бих документ којим би се од Хрватске захтевало да престане са документима који су средство пропаганде и ревизије историје. „Велика Србија“ је приказа хрватских политичара, њихова најчешћа мора, која нема упориште на јави, јер је Србија већ деценијама све мања и мања. Затим бих захтевао да признају да је Алојзије Степинац био осовина оног дела католичке цркве која је директно учествовала у геноциду над разним народима на хрватској територији, првенствено над Србима. А кад они признају да та спорна фигура католичке цркве није оно што кажу да заслужује канонизацију, већ пре канализацију, онда би морали да нам се извину за све тешке речи на рачун блаженопочившег патријарха српског Павла.

Затим, да геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у Јасеновцу не називају „јасеновачким митом“, већ највећом срамотом свог народа, а да се нама Србима, од којих је данас сваки потомак барем неког од јасеновачких мученика, извињавају на уласку и на изласку у Хрватску и из Хрватске, па ћемо за 200 година размислити о опроштају, а о забораву никад. Поред Јасеновца, било је још много места страдања српског народа на територији данашње Хрватске, а од хрватске руке и ван територије њихове државе. Желимо извињење за преко милион и по српских жртава, а то извињење би био само чин добре воље, јер након толико жртава, оно и не значи много, али је добар почетак.

Колико видимо, академици ХАЗУ тврде да се у Хрватској мора избегавати деловање СПЦ. Да ли су академици упућени у историју или само у ревизију историје? Костићу, седите, не питам вас, мада бисте и ви, ако се узме у обзир природа ваших изјава, били добар кандидат и за ХАЗУ. А зашто се ранијих година, приликом клања, силовања и убијања католичка црква није оградила од тога, већ је њен клер активно учествовао и уместо крста у руци држао каму? Када то питање решите са својом црквом, тад можете говорити о СПЦ.

А ако ћемо о „откривању места погубљења свих Хрвата“ у Србији, то је лако… Можете отићи на оба места. У супротном, ми бисмо морали целу Хрватску окитити спомен-обележјима. Што се тиче инсистирања на листама заробљених и омогућавању проналаска тела, па и достојном укопу истих, ви то можда имате право да тражите, али мене би на вашем месту било срамота, јер ви нисте заробљавали, већ искључиво убијали, а убијали сте тако да ни од кога није остало ништа, осим можда нешто од оних чији су лешеви доплутали из Јасеновца до Београда и закрчили корито Саве испод моста.

Што се језика тиче, тај језик овде има пуноправни статус ко год га користио, јер то је српски језик. Ваш је проблем што ви немате граничнике свог идентитета, па морате красти темеље за тај чардак ни на небу ни на земљи, и тако сте све споменике прогласили својим, српски језик преименовали у хрватски, туђе векове украли.

Молио бих ХАЗУ да држи језик за зубима, јер када се дефинише нови светски поредак, а његова конструкција је у току, можда се може догодити да баш они који финансирају вашу мржњу и дају вам идеје на пољу ревизије историје и нове победе на пољу безобразлука избију те зубе иза којих лажљиви језик још увек нисте сместили. Америка једе своју децу, то вам је ваљда јасно. И опет, када то чини, некако изгледа невиније од онога што су неки људи из вашег поднебља чинили српској деци.

Угледајте се на Владимира Костића. Он ћути, седи на клупи крај аут линије и устаје само када затреба дати тројку. Истина, он тад погоди свој кош, али му се прецизност не може оспорити. Када бисте и ви тако трпали тројке у свој кош, били бисте нам дражи – не због тога што бисте тако наносили штету себи и свом тиму, попут Костића, већ зато што би то био фер резултат на семафору историје.

А ако желите искреног савезника, не обраћајте се српском народу, већ нека ваш тим ХАЗУ дода лопту капитену САНУ, да се ви не мучите, јер он ионако најбоље гађа против својих.