Зидојче цајтунг: Србија окреће леђа Путину

Мало је недостајало да Кристијан Шмит, високи представник у Босни и Херцеговини, поново буде спречен да поднесе свој извештај у Уједињеним нацијама о „забрињавајућој ситуацији у земљи и све чешћим покушајима дестабилизације од стране руководства босанских Срба, а уз подршку Москве“, пише Зидојче цајтунг. Прошле среде, Москва је то поново желела да спречи, али за такав предлог није било већине у Савету безбедности.

„Шмит је добио реч и овога пута могао је да изнесе своја опажања: да је ’уставни поредак БиХ угрожен’, на пример, плановима Републике Српске да формира сопствену пореску управу, правосуђе и сопствену војску. Гледано на дуже стазе, то би де факто требало да доведе до отцепљења и, како страхују многи посматрачи, поново отвори крваве ране у региону.“

Шмит одлучан

„’Дејтонски споразум ће се одлучно бранити’, рекао је Шмит. „Нећемо мирно да седимо и гледамо како други уништавају 26 година мира, стабилности и напретка’“, цитира немачки лист високог представника.

У тексту се наглашава да је Шмитов говор у УН наишао на одобравање присутних – изузев представника Русије и Кине. Па чак је, пише аутор, и представник Србије „признао територијални интегритет суседне земље“. „Толико јединства ретко се показује у односу према БиХ“, оцењује лист из Минхена.

Зидојче цајтунг наводи да је „Милорад Додик, водећи политичар босанских Срба, један од последњих иоле поузданих савезника које Кремљ има у југоисточној Европи. Али упитно је колико он заиста може да постигне својим провокацијама. Председник суседне Србије, Александар Вучић, један је од његових најважнијих партнера у региону. Али Вучић, у најмању руку ка споља, не показује да пружа подршку Додиковим сецесионистичким играма, вероватно и зато што зна да би тиме значајно ослабио свој сопствени положај у Европи.“

Вучић на танкој жици

Вучићева влада већ дуго води политику „клацкалице између Запада и Истока“. Она и даље одбија да се придружи европским санкцијама Русији. С друге стране, подсећа немачки лист, та земља је гласала за резолуцију УН којом се осуђује нападачки рат против Украјине. „Ход по жици за Вучића постаје све деликатнији: он већ дуго одржава посебан однос с руским председником Путином који га снабдева гасом и подржава у спречавању међународног признања бивше српске покрајине, Косова, као суверене државе.“

Зидојче цајтунг указује да се и традиционално проруско расположење у медијима блиским влади недавно променило – откако је Путин током недавне посете генералног секретара УН Антонија Гутереша Москви указао на наводне сличности између сепаратистичких подручја у источној Украјини и Косова. „То са српске тачке гледишта немогуће поређење коштало је Путина великог губитка симпатија“. То Вучићу „олакшава унутрашњеполитичко окретање ка ЕУ“.

Ипак, преноси немачки лист, Вучић је у понедељак је изјавио да ће санкције Русији избегавати „што је могуће дуже“. Због таквог курса Србија очигледно губи много новца од западних инвеститора, оцењује Зидојче цајтунг и преноси да су се потом и министар спољних послова Никола Селаковић и председник Скупштине Ивица Дачић јавно изјаснили за улазак у Европску унију.

Пример Бугарске

Као пример да окретање од Москве „не води нужно у пропаст“, Зидојче цајтунг у истом тексту наводи Бугарску, која се донедавно сматрала најближом савезницом Русије у ЕУ. Актуелна влада премијера Кирила Петкова прекинула је ту традицију, успротивила се Кремљу, и за то је кажњена завртањем славина гаса из Русије.

Али, „Бугарска зна како себи да помогне. Она сада све више купује гас преко Грчке и убрзано се довршава дуго планирани гасовод између те две земље. Бугарска може да добије велике количине тог енергента из Азербајџана, а и из САД“, пише немачки лист.

 

Приредила Јасмина Росе