САНУ: И европски пут, и пријатељство са Русијом

Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић рекао је да Србија геостратешки не може да доведе у питање свој европски пут, али да истовремено ни на који начин не сме да погази пријатељство са Русијом.

Одговарајући на питање где је Србија данас и колико ће дуго бити могућа политика и Европска унија и Русија, Костић је за Б92 рекао да се, и поред некада несхватљивог бирократског лицемерја које стиже из Брисела, наша земља не може одрећи европског пута.

„Ми смо окружени, заправо, једном таквом геостратешком ситуацијом, да би свако довођење радикално у питање нашег европског пута, била једна страшна геополитичка усамљеност, која доводи у питање, ако хоћете и нас елементарни опстанак. Не смемо бити хистерични. Стрпљиво, полако, не издајући у једном кораку стара пријатељства, већ се спремајући за нешто што је неумитно. Европа, овако или онако, мора бити наша судбина. Немамо где на друго место да одемо“, рекао је Костић.

Нови председник САНУ истиче, поводом најаве промене Устава и могућег брисања преамбуле у којој се Косово и Метохија наводе као саставни део Србије, да се од наше земље тражи насилна промена цивилизацијског контекста који постоји на том простору.

„Не може ниједан народ да се олако одрекне Дечана, Грачанице… Не зато што је то нешто о чему треба да причамо нашој деци, него зато што део, практично, нашег етноса, почиње и са тих фресака и из те приче, колико год да смо лутали или ишли у овом или оном правцу. Будемо ли одсечени од тога, бићемо као неко ко почиње своје школовање у четвртом разреду гимназије, не успевши да научи ниједну лекцију пре тога“, рекао је Костић у интервјуу Б92.

Говорећи о будућности Србије, председник САНУ каже да је највећи проблем одлазак младих људи.

„Понекад се шалим и кажем постаћемо друштво достојанствених пензионера, који ће се чудити што никог нема да им зарађује за пензије. Без те енергије, Србија улази у једну сферу мандаринизма, мрзовоље коју са собом носе године. Нама је потребна нова младост, нама је потребна једна врста јавног деловања, јавне делатности која са собом носи способност да се каже оно што се неће свидети људима који су на власти, уколико заиста верујемо да је то заиста истина. Да бисмо то радили морамо градити институције“, наводи Костић.

Председник Академије осврнуо се и на учешће Војске Србије на Црвеном тргу на Паради у част победе над фашизмом у Другом светском рату.

„Ако се вратимо само шездесетак, седамдесетак година у назад, неки практично мученици су зауставили ту машинерију која је претила Европи.

Па не може се на тај начин мењати историја. У сваком случају, мислим да ће бити потребно јако пуно вештине, ми не смемо да се одрекнемо у стратешком смислу тих пријатељстава, која су можда мања него што их ми замишљамо, али која су вредна, јер су ретка“, навео је Костић.

Тагови: Београд, Владимир Костић, Русија, САНУ