Зоран Шапоњић

Срби нити су кад ишли, нити ће ићи на Москву!

04.03.2022.

После много времена, вечерас у слушалици мобилног телефона глас мог руског сабрата Дмитрија. Зове из Москве, има стан близу Главног храма Оружаних снага Русије и полигона Алабино.

-Честитам Зоран – каже ми.

-На чему Дмитриј – питам.

-На овим дивним сликама из Београда. Сва Русија вечерас је видела шта су Срби и шта је Београд. Колико Срби воле слободу – каже ми још.

Прича Дмитриј – слике из Београда преплавиле су вечерас друштвене мреже у Русији. Као птице лете читавом Русијом, сликовито описује. Испод слика – хиљаде и хиљаде коментара захвалности. Вели, такав скуп, такве слике стижу вечерас само из Београда, из Србије и ни са једног другог места на свету.

-Ако су и имали дилему, Руси су вечерас схватили шта је Србија, шта су Срби. Вечерас је нама Русима пала мрежа са очију, сад много јасније видимо ко су нам прави пријатељи – каже Дмитриј.

На сликама из Београда вечерас поруке јасне, из душе и срца овог народа – Рус и Србин браћа заувек, Косово је срце Србије, Русијо ми те волимо!

А, како другачије, може ли другачије?

И јесте ово вечерас у Београду био скуп подршке Русији, али, пре свега скуп подршке истини! Скуп подршке правди. Оној истини која се вешто скрива, оној истини која је данима већ преплављена прљавом западном пропагандом која нам хоће наметнути да нам је Рус непријатељ, да Рус сада ради против мира у Европи, против наше будућности, против будућности наше деце

Напротив, Рус баш ових дана ради за будућност наше деце. Д

Београд је вечерас показао да та пропаганда, ако је првих дана и имала успеха, више не пролази. Људи су се отрезнили, схватили шта је суштина. Да Русија не ратује против украјинског народа, али, да неће трпети више нацисте на својим границама, да неће трпети погром над својим народом у Украјини, да Украјина не може и неће бити полигон, плацдарм за напад за Русију.

Скуп у Београду потврдио је вечерас и да људи у Србији, сасвим добро схватају да се још једном у Европи понавља 1941. година. Онда када је Хитлер мобилисао читаву Европу да маршира на Источни фронт.

И, опет Срби не марширају на Источни фронт. Срби нити су када, нити ће, марширати на Москву. Можда јесмо у мањини, у то нас данима убеђују, али, није истина, није правда увек са онима који су у већини. Јесте, велики део Европе мобилисан је сада, маршира на Москву, али, бојим се, уствари, сигуран сам проћи ће као и Немци после 1941. године.

Каже Дмитриј, и у Москви је првих дана специјалне операције руске војске било неразумевања, лутања, дефетизма, али, како који дан пролази, тога је све мање.

На крају како човек да верује онима који из образовања, из наставних програма избацију Достојевског? Којима смета Михаил Иванович Глинка. Шта човек има са њима да прича? О чему са њима да разговара? Је ли им то последњи, највиши аргумент? Имају ли са чим другим да ударе на Русију? Како да им човек, ако је имало човек, верује?

Велика је то земља и дубока и висока.

А Београд? А Срби? А Србија? Ми смо вечерас показали своје светло лице. Оно које не пристаје не ланце, на робију, него слободу љуби изнад свега.