ДИМЧЕВСКИ КОМАНДОВАО НА КОШАРАМА, САД МОРА У ЗАТВОР! На операцији ослепео на једно око, ПА МОРА ДА ПЛАТИ 1.000 ЕВРА А НЕМА!

Потпуковник Драгутин Димчевски изгубио је вид на левом оку током рутинске операције катаракте. Тужио је болницу, добио пресуду, али је она поништена и сада мора да плати 125.400 динара, које нема

Потпуковник Драгутин Димчевски, заменик команданта 53. граничног батаљона и командујући у рејону карауле Кошаре 1998/99. године, изгубио је вид на левом оку после рата, како каже, грешком надлежних у Војној болници у Нишу.

После дугогодишње борбе изгубио је спор на суду и сада мора да плати 125.400 динара, које нема, због чега ће морати да иде у затвор!

– У болницу сам примљен 22. октобра 2012. и почео са припрема за операцију катаракте. Био сам последњи, пети по реду. Операција заказана за 24. октобар отказана је јер је дошло до квара ласера и одложена је за 26. октобар, када је и урађена. Тог дана био сам једини на операционом столу, и то пола сата. Питам се да ли је апарат био испитан пре моје операције или тек на мом оку? Пола сата после операције добио сам неподношљиве болове, а кад су ми скинули завоје, схватио сам да не видим – присећа се Димчевски, који је претходно успешно оперисао катаракту на десном оку.

Наводи да је потом већ 29. октобра без анестезије оперисан у Војној болници у Нишу и онда пребачен санитетом на ВМА, где је настављено његово лечење. Спаса за око није било.

Рутинска операција претворила му је живот у пакао. Изгубио је око, тешко то поднео, 2014. године имао је инфаркт, а онда добио нови ударац…

– Данас сам инвалид и зато сам почео да тражим правду. Поднео сам тужбу против Војне болнице у Нишу, а прво рочиште било је 14. јула 2014. у Основном суду у Владичином Хану, да би предмет био пребачен у Основни суд у Нишу. Пресуду у моју корист су 2017. донели управо тамо. Војна болница проглашена је кривом. У првој пресуди делимично се усваја тужба, око 650.000 динара за физичку бол, трајно оштећење вида, душевну бол и судске трошкове – каже и наводи да је званична пресуда стигла 2018. године:

– Војно правобранилаштво у Нишу потом се жалило Апелационом суду, које је предмет вратило Основном суду у Нишу на поновно поступање, уз образложење да се допуни документација и да на основу постојеће не могу да докажу то за шта ја тужим болницу – објашњава Димчевски.

Додаје да следећи спор добија Војна болница, о чему је обавештен поштом.

– Добио сам пресуду да је моја жалба одбијена и да је потврђена пресуда Основног суду, која је коначна. Морам да платим 125.400 динара на име жалби и обавеза према Војној болници и за судске трошкове. Тај новац немам, те ћу морати у затвор – каже, додавши да је 22 пута из Владичиног Хана ишао у Ниш због суђења, на вештаке дао 60.000 динара, али да новац за губитак спора нема јер би морао да се задужи, с обзиром на то да новцем од пензије плаћа кирију јер живи као подстанар.