Истраживање: Против уласка Србије у НАТО 80 одсто испитаника

Када би у Србији ове недеље био одржан референдум о приступању у НАТО 80 одсто би гласали против, наводи се у истраживању које је спроведено у оквиру ЦЕАС.

То је 12 одсто више у односу на 2018. годину, наводи се у разултатима који су представљени на панелу „Ово смо ми – Србија 2020.“

Истраживање у оквиру ЦЕАС пројекта Београдска НАТО недеља показује да би само пет одсто испитаника гласало за улазак Србије у НАТО, што је шест одсто мање у односу на пре две године, а 15 одсто уопште не би гласало.

На питање какво је мишљење о НАТО као међународној организацији, преко половине испитаника, односно 54 одсто је њих се изјаснило – негативно, док су 37 одсто равнодушни. Само шест одсто је одговорило да имају позитивно мишљење о НАТО.

Када је реч о сарадњи и партнерству које сада постоји између Србије и НАТО такође високи проценат, чак 47 одсто испитаника изражавају равнодушан став, док њих 33 одсто је ту сарадњу оценило као негативну.

Само 14 одсто сматра да је позитивна сарадња и партнерство Србије и НАТО, док њих шест одсто не може да процени.

На питање када би ове недеље био одржан референдум о разграничењу Србије и Косова, уз корекцију административне линије, предложен од стране председника Србије и владе и подржан од САД, уз противљење ЕУ, 54 одсто испитаника би гласало против, нешто више од једне петину, односно 21 одсто би гласало за такво решење док 11 одсто уопште не би изашло на тај референдум.

Имајући у виду да за разлику од Русије, САД значајно контролишу косовске безбедносне снаге и њихову трансформацију, 36 одсто испитаника сматрају да јачање одбранбене сарадње Србије и САД побољшава позицију Срба на КиМ, нешто мање -35 одсто сматрају да не утиче на њихову позицију, док 19 одсто оцењују да погоршава позицију Срба на КиМ.

С друге стране, 48 одсто испитаника сматрају да јачање одбранбене сарадње Србије и Русије побољшава позицију Срба на КиМ, њих 34 одсто сматрају да не утиче, док само девет одсто одговарају да погоршава позицију Срба који живе на КиМ.

Али, када је реч о јачању сарадње Србије са САД у области економије, одбране и безбедности, без обзира ко је на челу администрације у Вашингтону 63 одсто испитаника подржава сарадњу, док само 15 одсто не подржавају.

На питање да ли су у последње време приметили промену политике САД према Србију, 53 одсто одговара – да, са образложењем да је та политика САД према Србији боља него што је била пре, њих 35 одсто кажу – не, уз опаску да је политика Вашингтона иста као и пре, док четири одсто њих одговарају потврдно, уз оцену да је актуелна вашингтонска политика према Србији гора него раније.

Када је реч о председнику Сједињених Држава, 42 одсто испитаника оценују да би промена председника у САД била лоша по Србију, нешто мање, односно 40 одсто сматрају да то не би ништа променило, док само осам одсто сматрају да би била добра по Србију.

На питање како виде Вашингтонски споразум, 39 одсто испитаника је оценило да тај споразум нити је добар, нити лош за Србију, те да неће ништа променити.

С друге стране 35 одсто испитаника оценују да је Вашингтонски споразум добар за Србију, а десет одсто њих сматрају да је лош.

Чак 44 одсто сматрају да ће се Вашингтонски споразум донекле спроводити, док 27 одсто њих сматрају да се највећи део неће спроводити,10 одсто оцењују да ће се у потпуности спровести, док 19 одсто не могу да процене.

Једна трећина испитаника, односно 31 одсто сматрају да ће Вашингтонски споразум допринети унапређењу економије, четвртина, 25 одсто да ће тај споразум унапредити свеукупне политичке односе Србије и САД, 13 одсто да ће допринети решавању косовског проблема, само девет одсто његов допринос виде у унапређењу безбедности Србије.

Када је реч о односима Србије и Европске уније, 50 одсто испитаника је за учлањенње у ЕУ , што је један одсто мање у односу на претходну годину, док су 36 одсто против, пет одсто више у односу на јун 2020. године, али четири одсто мање у поређењу са 2019. годину.

У случају да ЕУ постане наднационална заједница за обавезујућим одбранбеним политика 46 одсто испитаника је за то да Србија настави евроинтеграције, а 29 одсто да прекине процеса, а четвртинаиспитаника не може да процени какву би позицију требало да заузме Србија у том случају.

Истраживање је спроведено у оквиру ЦЕАС пројекта Београдска НАТО недеља које је ЦЕАС наруцио од Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД).

Спроведено је од 29. октобра до 10. новембра 2020. године на репрезентативном узорку од 800 пунолетних градана Србије компјутерски потпомогнутим телефонским анкетирањем (ЦАТИ).