Црна Гора на ИСТОРИЈСКОЈ ПРЕКРЕТНИЦИ – изазови, проблеми и идеје: Ово је тек почетак наше ЗАЈЕДНИЧКЕ БОРБЕ за обнову земље!

Одлуком Генералне скупштине УН из 2007. године, 15. септембар је проглашен за Међународни дан демократије. Том приликом, из Уједињених нација су позвали све чланице, владине и невладине организације, да убудуће тај дан обиљежавају као дан борбе за остварење демократских идеала.

Резолуција о проглашењу Међународног дана демократије усвојена је консензусом у Генералној скупштини УН.

Тада је потврђен став да је „демократија универзална вриједност, заснована на слободној вољи народа да одреде свој политички, економски, културни и друштвени систем и у потпуности учествују у свим аспектима живота“.

Међутим, да ли је у протеклих неколико деценија црногорско друштво, растрзано између – наслеђених, али и оних пројектованих, историјских подјела, без искуства парламентарне демократије и смјењивости власти на демократским и фер изборима – као основног начела овог друштвено-политичког уређења, уживало макар и обрисе демократичности. 

У којој мјери су такве прилике оставиле последице на заједницу?

Да ли можемо рећи да је, након недавне историјске побједе опозиције црногорско друштво, коначно, политички сазрело? И, у коначном, који изазови стоје данас пред Црном Гором као државом – правни, економски, културолошки?

На ова и слична питања, ексклузивно за ИН4С, говорили су релевантни политички актери и невладин сектор.

Здравко Кривокапић: Ово је тек почетак наше заједничке борбе за обнову Црне Горе

Лидер велике народне коалиције „За будућност Црне Горе“, проф. др Здравко Кривокапић, истакао је за ИН4С да је овај дан је значајнији него икада прије за Црну Гору.

„Вјерујем да је, након смјене једног штетног и узурпаторског режима, у нас присутан један истанчанији осјећај за важност слободног изјашњавања и демократског одлучивања, уз подразумијевајуће поштовање личности појединца, тим прије што смо се ми – за разлику од развијених европских држава, у којима се демократија, можда, узима и здраво за готово – тек недавно нашли у позицији да, опструкцијама упркос, превазиђемо страх од тоталитаризмом фасциниране политичке структуре и поразимо је на изборима“, саопштио је проф. Кривокапић.

Он је истакао да се посљедице недемократске владавине, нажалост, још увијек осјећају и да ће се тек осјећати у дословно сваком сегменту нашег друштва.

„Побједа на изборима је тек почетак обнове наше државе. Поједностављено речено, ми смо сада добили тек шансу да се озбиљно и поштено ухватимо у коштац са хаотичним стањем које нам је у насљеђе предала бивша власт. У политичком смислу, држим да је наша дужност да радимо на снажењу институција, првенствено судства и тужилаштва, које би, у перспективи, биле независне од утицаја политичких странака и параполитичких, неформалних центара моћи. Ове и друге институције би имале корективну улогу и, надасве, функцију заштитног механизма, у случају да се опет појави политичка структура која би цијелу земљу покушала узети за таоца својих анахроних идеја и незајажљиве похлепе“, истакао је он.

Коментаришући актуелну економску позицију Црне Горе, Кривокапић је истакао да је неодговорна и специфичног историјског тренутка недостојна политика бивше власти довела је нашу државу у веома неугодну позицију, па нам сада слиједи врло напоран рад на санирању штете, уз покушај да створимо барем основу за економско дјеловање које се, за промјену, не би темељило на дивљању сумњивих инвеститора и корупцији оних које плаћамо да воде рачуна о интересима цијеле заједнице и сваког од нас понаособ.

„Када је ријеч о култури, мислим да је Црна Гора била оптерећена сулудим пројекцијама неостварених партијских идеолога и културних посленика упитне стручности, чије се јавно дјеловање сводило на снажење неповјерења међу грађанима, непоштовању наше традиције, узурпирању културне баштине и владању државом преко једног нездравог принципа, који је подразумијевао константно измишљање унутрашњих непријатеља. Са таквом праксом се мора раскрстити, јер од овог друштва, у противном, неће остати ништа. Суштина је у промјени политике која је подразумијевала монопол, одсуство одговорности и изазивање страха“, јасан је проф. Кривокапић, који је наговијестио и
ревизију неких штетних закона – првенствено Закона о слободи вјероисповијести – те спровођење оних закона којима не можемо приговорити теоријско уобличење, али препознајемо одсуство њихове примјене.

Анализирајући економску слику Црне Горе, Кривокапић је констатовао огроман јавни дуг и проблем изазван појавом ковид-19, али и понудио рјешење.

„Ваља нам сабрати најбоље економске стручњаке, који би, у сарадњи са међународним економским институцијама, покушали да створе основу за извлачење Црне Горе из, најблаже речено, језиво лошег стања у коме се сада налази“, поручио је Кривокапић.

На крају, он је констатовао да је побједом народне воље, црногорско друштво коначно ослобођено страха и ауторитета неприкосновеног вође.

„Било је крајње вријеме да изађемо из сфере у којој влада двојност „ауторитет вође: самоскривљена незрелост грађања“ и, појединачно и као заједница, преузмемо одговорност у своје руке. Ми смо, дакле, на почетку процеса у коме слободно можемо да развијамо критички дух, демократско устројство и институције које би нас чувале од појаве разних авантуриста, спречавајући политичко јачање неформалних центара моћи из сиве зоне економије“, закључио је проф. др Здравко Кривокапић у разговору за ИН4С.

Демократе: Извршили смо револуцију оловком, побиједили аутократски режим и направили искорак ка истинској демократији

„Ово је први Међународни дан демократије који Црна Гора дочекује као слободна држава ослобођена баласта аутократије која је гушила свих ових година“, поручили су из Демократа.

Они су истакли да данашњи празник има посебну симболику јер је Црна Гора направила искорак из симулације према истинској демократији – тридесетогодишњи и последњи аутократски режим смијењен је на миран и достојанствен начин.

„Извршена је револуција оловком и то ће остати уписано у историји наше државе. Због тога смо посебно поносни што имамо прилику да Црну Гору изградимо као истински демократску државу. Ту, прије свега мислимо на изградњу друштва у ком ће постојати једнакост и владавина права. Последице владавине аутократског режима видљиве су на сваком кораку, а то су, опљачкана, девастирана и опустошена држава са једне, и скупоцјени аутомобили и сатови, виле, пентхауси и препуни џепови властодржаца на другој страни. Осим тога, штетност такве владавине огледа се у заробљеним институцијама и непостојању владавине права“, поручили су из Демократске Црне Горе, истичући да је пред новом власти велики посао да се држава Црна Гора врати на прави колосјек, а тек након тога да се ради на кретању тим колосјеком.

„Али идемо корак по корак. Изазова пред Црном Гором никада у последњих 30 година није било више него данас. Очекује нас борба за економску стабилност и опоравак од кризе изазване и корона вирусом и погрешном политиком бивше власти. Такође, пред нама су процеси изградње институција, моралне обнове друштва, борба са епидемијом корона вируса, као и реализација бројних реформи како би се убрзала динамика процеса приступања наше жемље Европској унији. Сама чињеница да је тридесетогодишњи аутократски режим смијењен оловком, на миран и достојанствен начин, говори о степену зрелости нашег друштва. Ипак, ту се ради о процесу који има своје фазе, а наше друштво је коначно прошло прву – постало је слободно и сложно. Следећа фаза је помирење и превазилажење подјела које је генерисао режим и прихватање разлика као заједничке вриједности нашег друштва“, закључили су из Демократа у коментару за наш портал.

Жељка Ћетковић (ЦГО): Пред новом влашћу су велики изазови – подијељено друштво, системска корупција и празна каса

Координаторка програма „Активно грађанство“ из Центра за грађанско образовање (ЦГО), Жељка Ћетковић, истакла је да су парламентарни избори у Црној Гори показали политичку освијешћеност грађана и грађанки која се првенствено испољила у високој излазности на изборе, али и вјери да њихов глас значи довољно да може да мијења друштво.

„Уз чињеницу да су избори прошли мирно и да нико није испорио њихов резултат, дочекујемо Међународни дан демократије са једним великим капиталом који ће имати
дуготрајне посљедице по све политичке структуре јер ће сви знати да су смјењиви и самим тим ће бити више посвећени јавном интересу. Међутим, не треба очекивати да ће сви проблем нестати смјеном власти. Наиме, нова власт ће
преузети управљање системом са упитним демократским карактеристикама разореним тешким посљедицама корупције и злоупотреба државних ресурса и јавних овлашћења, уз додатни притисак изазова које носи КОВИД-19, а који доносе пријетње за укупан социо-економски сyстем“, изјавила је она.

Ћетковић је поручила да је у свијетлу Међународног дана демократије, који ове године акценат ставља на управљање
пандемијом, управо пандемија показала каква је Потемкинова села власт градила умјесто институција.

„Тако смо имали и злоупотребу мјера предузетих у циљу
сузбиљања пандемије у партијско-интересне сврхе, што је додатно појачало системску нестабилност и отворило подјеле. Изборни резултат црногорске опозиције може бити и примјер Пирове побједе, јер јој предстоји тежак посао деконструкције системских недостатака, борбе против корупције, управљања празном државном касом коју ће ова власт оставити, уз галопирајућу пандемију која је, такође, у значајном резултат чињенице да је партија покорила струку“, истакла је Ћетковић и додала да је црногорско друштво дубоко подијељено и превазилажење тих подјела и изградња друштвене кохезије биће велики а неопходни циљ ка којем треба да стреми нова власт.

„Коначно, неће новој власти бити лако ни да систем који је срастао са партијом преокрене да он ради за јавни интерес и ту ће реално нова власт свакодневно “газити по минама” које јој је претходна оставила. Политичко сазријевање је још један изазов који предстоји црногорском друштву и вјерујем да смо у периоду након избора могли свједочити његовим првим корацима“.

Међутим, оно што је сигурно, како је рекла Жељка Ћетковић, то је да су грађани и грађанке Црне Горе показали да ће држати одговорним политичке актере и да они који ће чинити будућу власт имају посебан мотив да на изборну вољу грађана одговоре са посебном отвореношћу, инклузивношћу и транспарентношћу.

„Ма колико нова власт успјела да се одржи, неће више никад бити исто у црногорском политичком систему а смјењивост
власти је један од постулата развоја демократије“; закључила је она у разговору за ИН4С.

Стево Мук (Институт Алтернатива): Прва обавеза нове владе је уклањање механизама ДПС власти

„Црна Гора обиљежава први Међународни дан демократије
од када је на изборима извршена прва демократска смјена власти. У том смислу је овај Међународни дан демократије по много чему другачији од претходних. Донедавно је демократска смјена власти била теоријска могућност, а сада је постала наше искуство„, истакао је за наш портал предсједник управног одбора Института Алтернатива, Стево Мук.

Он је поручио да је у претходном периоду изједначена држава и владајућа партија, због чега су јавни ресурси постали предмет безобзирне расподјеле и приватизације.

„Што је корупција више узимала маха, све је снажнија била потреба за аутократијом и политичким и другим формама насиља. Први изазов је и вјечити изазов демократије – ризик да нова политичка већина задржи старе механизме владања. Зато је и прва обавеза да се уклоне не само кадрови који су оличење одлазећег режима, већ да се уклоне механизми ДПС владања„, истакао је Мук и додао да реформе у неким сегментима морају да буду радикалне, а у свим областима пажљиво планиране, укључујући и законске и институционалне промјене, али и именовања квалитетних кадрова, довољно одлучних да реформе спроведу упркос отпорима са различитих страна.

„Да ствар буде сложенија, реформе ће се одвијати у
неповољном економском и буџетском окружењу, што може да се превазиђе само снажном сарадњом са ЕУ, кључним економским силама, и међународним финансијским институцијама. Учињен је велики и важан корак, који је колико јуче, изгледао готово немогућ. Међутим, живимо у времену у којем су и многе старе демократије суочене са новим изазовима за демократију“, рекао је он.

На крају, Мук је поручио да је политичко зријевање дуг процес, и да ћемо о неком трајнијем стању демократске зрелости моћи да говоримо тек након неколико изборних промјена.

„Црногорско друштво остаје подијељено у односу на бројна велика и стратешка питања, уз, за дугорочно и одрживо превазилажење тих подјела пријеко нам је потребан отворен дијалог, а отварање дијалога и
укључивање других остаје првенствено обавеза власти“, закључио је Стево Мук у разговору за ИН4С.