Један од лидера ДФ-а Андрија Мандић, прије него је отпочео са постављањем посланичког питања министру правде Зорану Пажину, опростио се од Велимира Ераковића, члана Нове и активног судионика свих политичких борби у минулих неколико година.
– Када је Влада ЦГ признала лажну државу Косово 2008. године, он је претучен, баш као и када су рушили шаторско насеље испред Скупштине. Он је својим животом свједочио борбу за српске националне интересе, био је и колумниста који је кроз стотине колумни саопштавао став српске националне борбе, рекао је Мандић.
У постављеном питању министру Пажину, Мандић је напоменуо да је митрполит Амфилохије још прије двије седмице затражио наставак преговора експертских тимова, на што му, још увијек, није одговорено. И даље се тражи одговор на питање: Мијењамо ли Закон или не? То је неопходан одговор који морамо добити од стране Владе ЦГ. Ово питање сте оставили по страни, констатовао је Мандић.
Након што је изразио жаљење за смрт Велимира Ераковића, Пажин је саопштио да ће дијалог између СПЦ и Владе ЦГ бити настављен кад се испуне услови.
– Успјех тог дијалога зависи од обје стране, колико ће прихватити аргументе и да неће успостављати ултиматуме. Поведимо рачуна да вријеђање институција система не доприноси успјеху дијалога. Влада не води дијалог да би релативизовала литије. Потребан нам је правни дијалог, а не политичко надворњавање. Хтјели смо да поведемо дијалог о свакој препоруци Венцијанске комисије и прије доношења Закона о слободи вјероисповијести, али није било воље с друге стране. СПЦ има велики проблем са етнофилетизмом, а то је јерес и гријех. Апостол Павле је са тим раскрстио у својим посланицама, одговорио је Пажин.
Андрија Мандић је констатовао да само црква одређује шта је црква. Не могу о томе одлучити они који су избачени из цркве.
– Црква је одвојена од државе, не знам зашто улазите у ову причу. Ваш је план да створите Православну Цркву у ЦГ, па након тога Православну Цркву на Косову, па у Босни, па у Хрватској – што је покушао Анте Павелић.
Мандић се осврнуо и на одређене тезе према којима Његош, тобож, није мислио о Српству јер није био у Србији.
– Али Његош никад није био у Подгорици, Никшићу, Беранама, Пљевљима… није био у 90% Црне Горе. Подгорица је била Турска до 1878. године, што могу Бошњаци и Албанци да поздраве аплаузом. Ово је сложена прича. Мислите да са једном нацијом која је настала 1945. поклопите историјске токове, рекао је Мандић и додао.
– Овај Закон је неуставан и неусаглашен са правним нормама. Послушајте мишљење Илијане Тодоровић, адвокатице из САД-а. Иза овога стоји политичка и национална жеља да се разори помјесна СПЦ. Не може се СПЦ договарати са вама на штету својих епархија. Позивао сам митрополита и епископски савјет да вас прокуну, али они имају довољно пажње и бриге за вас, па ћу тражити исто од нашег Светог Синода. Ово је историјска битка. Ко хоће да се мијења, нека изволи. Али ми који не желимо да се одрекнемо наше Цркве и предака – немамо право на то.
Он је поручио СДП-у, грађанском покрету Одупри се, Вијестима и свима који нису испољили солидарност са прогоњеним посланицима ДФ-а, који су хапшени и превожени марицама када је изгласан спорни Закон о слободи вјероисповијести – да им се не обраћају.
– Увјерен сам у побједу. Само је питање каква ће та наша побједа да буде. Да ли ће бити са отпором или ћемо наћи заједнички језик и отјевати заједничко коло на радост цијелог народа, закључио је Андрија Мандић.