ПОЛИТИКА: Већина банака у Србији у рукама странаца

На банкарском тржишту Србије на крају 2019. године пословало је укупно 26 банака, осам мање него 2009. године, а у Народној банци Србије кажу да је процес укрупњавања банака у Србији резултат глобалних процеса у оквиру банкарских групација. Последња промена на банкарском тржишту је продаја 83 одсто државних акција Комерцијалне банке за 387 милиона евра Новој љубљанској банци, која ће у посед Комерцијалне банке вероватно ући, како очекују, у трећем или четвртом кварталу ове године.

Нови власник Комерцијалне банке, која заузима 11 одсто банкарског тржишта у Србији, каже да ће први приоритет НЛБ банке бити да се осигурају све потребне сагласности великог броја регулаторних органа, да се што пре заврши трансакција и да банка у међувремену послује стабилно.

Од 26 банака у Србији, седам је у власништву домаћих правних и физичких лица, укључујући и Републику Србију, док је 19 у већинском власништву страних лица, односно са већинским страним капиталом, чланице банкарских група из 13 различитих држава, јавља Танјуг. Од банака у власништву Републике Србије и домаћих приватних лица, четири су у власништву Републике Србије, међу којима су Српска банка, Банка Поштанска штединионица, МТС банка и Комерцијална банка, док не добије све потребне дозволе, а три банке су у власништву приватних домаћих лица.

У НБС наводе да се статусне промене у банкама које послују у Србији одвијају по тржишним принципима, а да су промене власничке структуре у банкарском сектору у претходном периоду имале позитивне последице за грађане и привреду, као и на стабилност банкарског система. Статусне промене у банкама које послују у Србији, како кажу, одвијају се по тржишним принципима између заинтересованих актера, а у претходном периоду биле су резултат, пре свега, дешавања на тржишту матичних банкарских група, односно глобалних процеса укрупњавања у оквиру банкарских групација.

У НБС оцењују да су промене у власничкој структури, такође, одраз повећане стабилности и атрактивности домаћег банкарског тржишта, с једне стране, и транспарентно дефинисаних услова за улазак на банкарско тржиште Републике Србије које Народна банка прописује, с друге стране. На питање какав тренд се може очекивати у будућности на банкарском тржишту, у НБС наводе да су промене власничких структура банака које послују на територији ЕУ проузроковале промене власничких структура, односно консолидацију и на домаћем тржишту.

„Конкурентски односи између тржишних учесника добијају нове обрисе услед све веће употребе информационо-комуникационих технологија у свим областима пословања. Банке теже да повећање сопственог нивоа конкурентности заснивају на прилагођавању захтевима модерног пословања, а све у складу са принципима слободног тржишта”, кажу у НБС.

Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић каже да је укрупњавање банкарског тржишта у Србији повољно и из угла и грађана и из угла банака. „Лакше се управља ризиком када имате велику активу, велики део тржишног удела. Тиме сте у ситуацији да покривате административне или режимске трошкове који су високи”, рекао је Грубишић за Танјуг.

Данас се, објашњава, у банкарском сектору не зарађује као што се некад зарађивало и додаје да су пре око десет година очекивани профити били много већи. Како је навео, данас су каматне стопе ниске, ризик је висок и банке опрезније одобравају кредите, посебно привреди, али и становништву. „Имамо неколико великих играча, првих пет-шест, који држе највећи део тржишног колача и имамо доста мањих играча који се полако повлаче и као резултат тога имамо и смањење укупног броја банака”, рекао је Грубишић.

Укрупњавање банака за грађане значи да су банке у позицији да више улажу у истраживање и развој, да боље прате дигиталну економију и самим тим велики играчи имају могућност да понуде квалитетније услуге грађанима. Дигиталне финансије, електронско банкарство, различити производи, плаћање помоћу апликација на мобилном телефону, каже Грубишић, све је то нешто што ће грађанима увек лакше и пре понудити велики играчи.