Деда Видомир Којадиновић из Мокре Горе, у 70-ој години од унука је добио први мобилни телефон, а после 15 дана упорног учења, успео је да направи први видео и да се јави унуцима у Ужицу и Београду…
На првом видеу, а онда и на другом, нижу се слике из села, праћене објашњењима, описима деде Видомира:
-Овце су ми, поштено да ти кажем, некуд отишле, питање је хоћу ли их стићи… Нема ту много животиња, понеки вук и међед, наиђе вук, „добар дан домаћине, добар дан вуче, даћеш ми једну овцу, једну оћу, али немој више, да има и теби, али да има и мени, дај другом, Бог ће и теби дати“ – тече прича деде Видомира на првом успешно направљеном видео снимку из села отпослатом унуцима.
-Сад сам се, ево, попео на Главицу, имам леп поглед… Ено га и моје домаћинство, кад погледам, и нисам ја тако сиромашан човек, има се, хвала Богу… Ово је имање мог брата Радомира, пала је ограда, али, ко ће је то поправљати… – иде даље дедина прича док се нижу кадрови села.
И на крају – „одоше ми овце, морам да прекинем па ћу наставити ову моју причу, ако ово успем да искључим“…
Чекамо нестрпљиво следећи видео, биће диван, несвакидашњи, искрен, леп као што је и Мокра Гора, као и ова два, у то не сумњамо…